У мултимедијалној сали Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, синоћ је, поводом Дана Светог Василија Острошког, свечано отворена изложба посвећена животу и дјелу једног од најзначајнијих савремених српских писаца – Горана Петровића. О значају Петровићеве поетике, његовом професионалном путу и богатој заоставштини говорили су Дејан Алексић, проф. др Горан Радоњић, Ана Воштанић и Ивана Хренко, док је вече водио Лука Спасојевић.

Ивана Хренко је у свом излагању истакла да је Горан Петровић један од најзначајнијих и најпревођенијих српских писаца, који је оставио неизбрисив траг својим препознатљивим књижевним рукописом. Да је „његово дјело уткано у наше национално културно наслеђе, оно истовремено свједочи о умјетности која не познаје књижевне границе”, казала је Хренко. Она се даље осврнула на рад ове изложбе који је подијељен у 3 цјелине, то су: романи, приповјетке и драме. Посебан сегмент изложбе, како наводи Ивана, заузимају драме које су извођене у позоришту: Опсада цркве Светог Спаса, Скела, Матица. Бројна дјела Горана Петровића су објављена на страним језицима, руском, енглеском холандском, њемачком.

Графички дизајн за изложбу потписује Лазар Димитријевић, док је рецензент Александар Јерков. Књижевна заоставштина Горана Петровића се не може запоставити и заборавити, навела је Хренко.

Ана Воштанић је детаљније говорила о самом процесу настанка изложбе, истакавши драгоцену сарадњу са породицом Горана Петровића, захваљујући којој је прикупљена богата документарна грађа. Она се посебно осврнула на мање познате, али изузетно важне сегменте његовог професионалног пута — од рада у библиотеци до уредничког ангажмана у краљевачкој ‘Повељи’.

„Горан Петровић је писац којем је пошло за руком да уђе у канон српске књижевне историје“ истакао је Дејан Алексић. Раскошан и комплексан опус Горана Петровића, потврђује да„ је знао шта значи имати живи дослух са књижевним наслеђем и културном традицијом”. Ова изложба је сачињена из сегемената рада Горана Петровића о биографији, библиограгији и дио који обједињује и библиограгију и биографију. Изузетно је важна за оне проучаваоце књижевности који се баве клаузалним везама живота писца и његовог рада. Алексић је напоменуо да је изложба настала након 2 године послије смрти Горанове и да су установили књижевну награду „Горан Петровић”.

Проф. др Горан Радоњић је анализирао Петровићево мјесто у савременом контексту, наглашавајући да његова литература представља врхунски домет модерног приповједања који дубоко кореспондира са традицијом.

Изложба ће бити отворена за посјетиоце наредних 15 дана.

Након отварања изложбе, у малој сали Матице уприличено је предавање на тему „Руске иконе на Косову и Метохији”.

Предавање је одржала Ивана Женарју Рајовић, научни сарадник Института за српску културу Приштина – Лепосавић. Она је представила резултате својих истраживања, појашњавајући историјске путеве и начине на које су руске иконе долазиле на наше просторе, остављајући дубок траг у духовној и умјетничкој баштини Косова и Метохије. Истраживањем је утврђено велико присуство руских икона на нашим просторима. Једна од најзначајнијих руских икона налази се у Пећкој патријаршији, икона Мајке Божије Пећке.

Према ријечима Иване број руских икона из 19. вијека није могуће прецизно утврдити, јер како каже у ратовима је страдао велики број цркава па самим тим и њихових ризница чији садржај није познат. Велики утицај су имале руске иконе из 19. вијека на наше просторе које су доспјеле прије свега јачањем српско-руских односа, закључује Рајовић.