30. мај 2018. Извор: ДАН

Ауторско вече проф. др Kорнелија Kваса одржано је пред подгоричком публиком у Kњижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у Подгорици. Разговор са Kвасом водио је доц. др Горан Радоњић који се осврнуо на Kвасова дјела „Поетика и истина” и „Границе реализма”.

• У питању су стручне књиге намијењене прије свега студентима и веома су корисне за предавања, али и било коме ко се занима за књижевност и уопште питања умјетности јер се заправо показује да су то питања која се изнова постављају још од антике и тичу се тог општег статуса умјетности на једној и односа истине и фикционалности на другој страни. У поговору књиге „Границе реализма” каже се да она подсјећа на књигу „Реализам без обала” једног француског аутора. Међутим, мене је асоцирала на књигу Умберта Ека „Границе тумачења” − казао је доц. др Горан Радоњић, истичући да „Границе релизма” подразумијевају релизам као нешто што је надисторијско.
• Увијек се поставља питање прогреса, модерности и савремености. Зашто би неко данас изучавао теоретичаре и филозофе који су стварали прије више од двије хиљаде година. Питање прогреса је деветнаестовјековна категорија и она је заправо у многоме промијенила људску свијест у начину размишљања у некаквим универзалним категоријама, па и о умјетности и књижевности. Заправо у смислу достигнућа и вриједности тих идеја античка мисао и даље је на врхунцу. Могло би се рећи да читава књижевна и књижевно-теоријска традиција почива на два стуба: један је Платон, други је Аристотел и евентуално комбинација тих идеја − казао је Kорнелије Kвас. Он је појаснио да је само она традиција која на савремена питања може да да одговоре и јесте жива и животворна.
• Ми се у прошла времена не можемо вратити у пуној мјери, али то можемо кроз дијалог. Нека општељудска питања су и даље слична, а Платон и Аристотел међу првима трасирају одговоре управо на та питања − казао је, између осталог, он.

Говорећи о својим дјелима, Kвас је казао да се трудио да употребом нових теорија и нових интерпретативних алатки покаже корисност нових стратегија за разумијевање књижевности.

• Интертекстуалност, најкраће речено, почива на идеји да је све у језику, да су све текстови, све некакве језичке функције које се налазе у истој синхронијској равни. То може бити и филм, књижевно дјело, некаква реклама, наш разговор, све што је на неки начин текстуализовано и на неки начин забиљежено успоставља везе и односе и међуодносе са другим текстовима, са историјским текстовима, са економским текстовима, биографијама… Све је једна дијахронијска раван. Један исказ један текст, један догађај, немогуће је тумачити без уочавања веза са другим. То је основна идеја интертекстуалности и ту нема догматске, коначне истине. Сама та идеја упућује да је истина на средини, између, у сусрету два различита, често супротстављена става. То отвара једну велику интерпретативну слободу, слободу тумачења – казао је, између осталог, проф. др Kорнелије Kвас.

Kорнелије Kвас је ванредни професор на групи за Општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Области интересовања и изучавања: наука о књижевности, теорија књижевности, античке поетике, романтизам и реализам у светској књижевности, теорија интерпретације, интертекстуалност. Члан је међународног научног Удружења за славистичке, источноевропске и евроазијске студије из Сједињених Америчких Држава, од 2016. године до данас. Учествовао је на двадесет и две међународне научне конференције, од којих су неке одржане у Београду, Загребу, Вашингтону, Чикагу и Мадриду.

Kвас је истог дана одржао и предавање у Никшићу, на Филолошком факултету, на тему „Реализам у српској и свјетској књижевности (Достојевски, Мопасан, Андрић, Матавуљ)”. Модератор и уредник био је доц. др Горан Радоњић. На крају вечери, публика је имала прилику да поставља питања, коментарише и учествује у више него занимљивој дискусији која се, између осталог, тицала статуса савремене књижевности, фикције и реализма.

А.Ћ.

Подстицај ако има потенцијала

Тешко је генерализовати, али док неко чита то је већ један корак, али ако чита само како би губио вријеме, није нешто добио. Kњига нам у крајњој линији може дати само оно што смо сами у стању да прочитамо из ње. То је као и путовање. Неко обиђе читав свијет и врати се, а да ништа није видио, а неко читав живот живи као Kант у свом селу, па је обишао читав свијет. Дакле, књиге су ту да нас подстакну, ако у себи

*Трибина је финансијски подржана од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама (Република Србија/АП Војводина)имамо потенцијала – казао је професор Горан Радоњић, у дискусији након предавања.