Радно вријеме: 10.00−17.00, радним данима

Булевар Станка Драгојевића бб

Подгорица, Црна Гора.

Проф. др Јелица Стојановић

ПРЕДСЈЕДНИК

Филолошки факултет Никшић

Јелица Стојановић рођена је на Дубрави (Шипачно), Никшић, Црна Гора 1966. године. Студије српскохрватског језика и југословенских књижевности уписала је 1984, а завршила 1988. на Филозофском факултету у Никшићу. Године 1989. уписала је постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду. Постдипломске студије завршила је 1993. године одбранивши магистарски рад са називом Искази дијалекатских испитаника о свом и говору својих сусједа (на примјерима са говорног подручја Црне Горе) чиме је стекла академско звање магистра филолошких наука. Докторску дисертацију под називом Ортографске и језичке карактеристике Четворојеванђеља из манастира Никољца из Бијелог Поља (13/14. вијек) одбранила је 2000. године на Филолошком факултету у Београду и стекла академско звање доктора лингвистичких наука.

 

Од 1991. године радим на Филозофском факултету у Никшићу на Одсјеку за српски језик и књижевност (касније Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности). У звање доцент изабрана је 2001, у звање ванредни професор 2006, а у звање – редовни професор 2012. године. Двије школске године (1996-1998) радила је као лектор и предавач српског језика у Русији, на Државном универзитету у Санкт Петербургу на Катедри за славистику. Од 2004. ради као гостујући предавач на Филозофском факултету у Косовској Митровици, а од 2010. године на Богословском факултету у Фочи. Предаје Историју српског језика, Старословенски језик и Савремени српски језик (на студијским програмима за стране језике), Црквенословенски језик на основним и Српску средњовјековну палеографију на мастер студијама, као и Упоредну граматику словенских језика на постдипломским студијама у Косовској Митровици.

 

Објавила је три књиге: Ортографија и језик Бјелопољског четворојеванђеља (13/14. вијек), Универзитет Црне Горе, Подгорица 2002; Српски језик између истине и обмане. (Социо)лингвистичка анализа стања у Црној Гори (у коауторству са Драгом Бојовић), Јасен, Београд 2006, Путевима српског језика и ћирилице, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Никшић 2011.

 

Објавила је и преко педесет научних радова, око педесет стручних и популарностручних текстова, учествовала на четрдесет међународних и петнаест домаћих научних скупова. Научне преокупације и интересовања везани су за област историје српског језика, ономастику, антропонимију, славистику уопште. Последња дешавања у вези са идентитетом и статусом српског језика допринијела су да своје интересовање веже и за (социо)лингвистичку проблематику.

 

Одржала је два предавања по позиву на међународним државним универзитетима у вези са најновијим језичким дешавањима око српског језика и историјским процесима у српском језику (за студенте србистике и славистике, као и за предаваче): 1. Масариков универзитет, Брно, Чешка, Одсјек за славистику Филозофског факултета, 2006. године (Теме предавања: Историјски континуитет српског језика; Језичка ситуација у Црној Гори; Примјена болоњске декларације на УЦГ); 2. Бјелоруски државни универзитет у Минску, Филолошки факултет, 2008. године (Теме предавња: Српски језик некад и сад; Језичка ситуација у Црној Гори и шире).

 

Чланство у организацијама и институцијама

 

Сарадник је Института за српски језик САНУ од 2000. године, члан Матице српске у Новом Саду од 2004, Секретар Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори од 2010, члан Научног друштва за неговање и проучавање српског језика – Београд, од 2001. године.

 

Часописи, зборници, организација научних скупова

 

Члан је редакције у зборницима и часописима: 1) Зборник са научног скупа Наука и политика, Филолошке науке, Пале 2010, 2) Зборника радова са међународног научног скупа Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, Крагујевац 2011. в) Узданица, Часопис за језик, књижевност, уметност, Универзитет у Крагујевцу – Педагошки институт у Јагодини, 3) Радови, Филозофски факултет Пале, 4) Октоих, Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. 5) Главни уредник Зборника са међународног научног скупа Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Никшић 2012.

 

Рецензент је за више зборника и часописа: Зборник радова са међународног научног скупа Наука и политика, Књига 5, Том 1, Универзитет у Источном Сарајеву, Пале 2011. године; Зборник радова са V међународног научног скупа Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, Крагујевац 2011; Зборника Матице српске за славистику, број 80 за 2011. годину, Нови Сад; часописа Радови, бр. 5/1, Филозофски факултет – Пале, 2012 године, Часопис Октоих, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Рецензент Зборника Матице српске за славистику, број 80 за 2011. годину (рецензент једног рада), Нови Сад, ISSN 0352-5007… Рецензент часописа Радови, бр. 5/1, Филозофски факултет – Пале, ISSN 1512-5858 (рецензент 3 рада).

 

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа Језичка ситуација у Црној Гори – норма и стандардизација, Подгорица ЦАНУ, 2008. године; Програмског одбора Међународног научног скупа Косово и Метохија у цивилизацијаким токовима, Косовска Митровица 2009, предсједник Организационог одбора Међународног научног скупа Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, који је одржан у Херцег Новом 19-21. априла 2012. године у организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и Матице српске из Новог Сада.

 

Учешће у реализацији пројеката:

 

Учествовала је у реализацији следећих пројеката: 1. Консултација на речнику словенских пословица (М. Ю. Котова, Русско-славянский словарь пословиц, с английскими соответствиями, под редакцией проф. П. А. Дмитриева, Издательство С.-Петербургского университета, 2000);

Зборник текстова „Сербская поэзия и проза XX века“, у сарадњи са С. В. Зайцевой и М.А. Милютоной, Издательство С.-Петербургского университа;

Проучавање писаног језичког израза у Црној Гори (Стари вокал јат у писаној споменичкој грађи), ЦАНУ, од 2008-2010.

Значај српског језика и књижевности у очувању идентитета Републике Српске, Министарство науке и технологије Републике Српске, 2011. године и даље.