- 06. 2019. година
Рад Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори представљен на Тројичин дан у Манастиру Стањевићи.
Овогодишња свечаност је организована као прослављање јубилеја осам вјекова Митрополије црногорско-приморске.
Имајући у виду такав јубилеј Друштво је представило своје престижно, фототипско издање Иловичког преписа. Законоправила Светог Саве, о чему су говорили проф. др Драго Перовић и проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.
Професор Перовић се осврнуо и на значај јубилеја, али и манастирске славе: „Ова данашња слава је истинска прилика да преко Манастирових скоро седам вјекова одемо у слављењу још један вијек напријед, у прошлост која не пролази, у вијек осамостаљивања СПЦ, вијек у коме се за српски народ зачело свако добро, и то тако темељно и плодотворно да и дан-данас, и на овој величанственој слави, примамо животодајно литургијско и свако друго надахнуће. У тој руковети свељудског и свенародног добра своје изванредно мјесто има осам вјекова Законоправила Светог Саве, дјела које је превео ко други него рођени Племић и живи Светитељ, Учитељ и Просветитетељ, Државовтворитељ и Црквоустојитељ, Љекар и Доброчинитељ“.
- Са Номоканоном смо примили Закон Истине, и државотворне и црквенотворне. У њему, за разлику од данашњих закона, није измишљено ништа ново и нечувено, у њему је сабрано и преведено богочовјечанско узајамно призивање Божије љубави према човјеку и човјекова љубав према Богу. Без тог закона, Истине, Љубави и Правде, без истинског озакоњења односа према Богу, другом човјеку и самом себи, без сагласја Цркве и државе, човјек не може да живи као човјек. Имати закон Истине и држати се њега значи истиновати истину коју смо примили као Божији дар, као уписницу међу боголике народе, значи сигурним путем за истинским путоводитељем крманити ка Небеском царству. Са Законоправилом Светог Саве у српском народу је упаљен христоставни и неугасиви пламен, његов освештани „огњени“ језик , пламен без чије ријечи не бисмо били људи. Али са њим се српски народ није само узвисио у свом новом, хришћанском начину постојања, са њим се Христова ријеч оваплотила на један јединствен начин, са њим је Света Тројица сишла у наше душе и наша срца и дала нам снагу да славимо Славу и висину Господа нашега, да му и данас плетемо најљепше вијенце Љубави у личностима наших светитетља, предвођених Светим Савом – закључио је Перовић.
„Прослављајући осам вјекова аутокефалности СПЦ“, како појашњава проф. Стојановић, „прослављамо и осам вјекова једне српске књиге која је, као најзначајнија, уткана у ову несагледиву побједу прије осам вјекова, књига која је ишла заједно са добијањем аутокефалности: Законоправило Светог Саве. Или на грчком Номоканон (гр. номос — грађански закон, канон — црквено правило). То је зборник грађанских и црквених прописа државе, на чијем је одабиру и преводу радио Свети Сава почетком 13. вијека („књига ова глаголајемије грческим језиком номоканон, и сказајемије нашим језиком Законоправило“). Назив Крмчија руског је поријекла: будући да је у богословљу Црква изједначена са бродом (рус. корабль) који плови ка спасењу, а бродом се управља кормилом, тако и Законоправило, канонски и грађански правно управља Црквом и државом. Законоправило је настало настројењем Светог Саве да просвијетли „земљу људи својих о сваком правиле светих апостол и отаческих устав“, да просвијетли црквеним правилима све оне, који су у српској земљи позвани на управу црквену (Милаш).
- Како се показује, Законоправило није само пуки превод византијских грађанских и црквених правних аката, него садржи и тумачења која је написао Свети Сава. Због тога Законоправило има своју оригиналност и вриједност. Свети Сава је у Законоправилу нагласио складан однос између духовне и свјетовне власти. С обзиром на садржај и форму Законоправила, с правом се може говорити о самосталној, оригиналној кодификацији византијског права код Срба. У томе је важан историјски аргумент за тезу да је прави творац српске Крмчије Свети Сава. Такав канонски, односно црквено-грађански зборник могао је да буде направљен само за потребе конституисања једне нове аутокефалне цркве и нове, независне државе (Богдановић 1979, стр. 97). „Свети Сава је српској земљи дао кодекс какав је одговарао специфичном положају српске државе и њеној политици независности у сложеним временима кризе Византијског царства у првој половини 13. в.“ (Богдановић 1979, стр. 97‒98). – Стојановић.
- Свети Сава је тај који је за потребе, како цркве тако и државе у Србији, могао и смио, не само да изврши избор грчке грађе од које је састављено Законоправило, него и да спаја више сродних текстова у један, које понекад проширује или скраћује, и одређује им ново мјесто. Мијењање мјеста грађе, вјешто ткање спајањем сродних текстова које или проширује или скраћује… могла је и смјела у Законправилу само да изведе најпозванија личност тада у Србији, а то је без сваке сумње једино могао бити Свети Сава. У своје Законоправило унио је и бројне прописе о заштити сиромашних, обесправљених и угрожених слојева друштва. (М. Петровића). – Стојановић.