Kњига „Медитерански светионик“ Зорана Живковића промовисана је у књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у Подгорици, у петак, 27. септембра 2019. године.

На промоцији су говорили проф. др Јелица Стојановић, проф. Маја Симовић и аутор, док је модератор био мр Милорад Дурутовић.

• Kњига „Медитерански светионик“ је јединствена, посебна и оригинална књига у ширим оквирима. Она широко поставља и посматра медитеранску културу, и српску културу, умјетност, а прије свега књижевност у оквиру ње: „сви различити доживљаји Медитерана у српској књижевности показују и начин на који су Срби као народ примали свеукупне импулсе Медитерана, али и освајали тај дио свијета, и без обзира на све историјске мијене и изазове, постајали природни и интегрални дио медитеранског друштвеног и цивилизацијског мозаика”. Иза овако широке и широко постављене теме, стоји велики рад, труд, промишљање, проучавање, надасве широко образовање и знање, што је дало веома значајне разултате – казала је, између осталог, проф. др Јелица Стојановић.

Она је додала да је ова књига писана једноставно, а научно, интересантно, стилом и језиком који плијени и призива читању.

Ова књига објављена је у издању Матице српске и Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и пружа својеврстан пресјек српске књижевности инспирисане Медитераном. Море као извор надахнућа није нова тема, али је овим Живковићевим радом јасно подвучено колико је Медитеран постао природан амбијент српског језика.

• „Медитерански светионик“ је књига једне лалићевске страсне мјере, или мјерило које посредује те напетости: у том духу, оно је и евокација српског историјског и културног простора, али и митски и лирски конструкт који се отвара само у дубинама књижевних мора. И баш када Деретић пише о томе да смо увијек тежили изласку на море и Медитерану, али да је то био више сан него наша стварност, ваљало би да се присјетимо великог Kашанина који говори о томе да баш „као и други народи за обетованом земљом, Срби су кроз своју историју чезнули за обетованим морем – били су и на Јадранском, и Јегејском, и на Јонском мору, али заувек и сасвим, ни на једном. Међутим, парадоксално – више него у реалном животу, море је присутно у српској књижевности”. Штавише, ако можемо да додамо још једну парадоксалност, Медитеран своју реалну пунину има једино у књижевности и „Медитерански светионик“ нас враћа на једну важну лекцију коју смо у односу према Византији скупо платили, а то је да је књижевност та која доноси и истрајава живот и дух мора и Медитерана, чак и тамо гдје нас, географски или историјски, (медитерански) више нема – казала је, између осталог, књижевна критичарка Маја Симовић.

Аутор се на самом крају захвалио истакавши да се књига састоји из два дијела.

• Први дио је покушај да се одреди идентитет Медитерана. Друга, доживљај медитеранског свијета у српској књижевности. Медитеран је средина која је урбана – казао је, између осталог, аутор у занимљивом излагању.

Зоран Живковић је рођен 23. марта 1958. године у Новом Саду. Основну школу и гимназију завршио је у Бару, да би студије југословенске књижевности започео на Филозофском факултету у Новом Саду. Дипломирао је и докторирао на београдском Филолошком факултету.