Захваљујући раду и истрајности Српског удружења „Ћирилица” из Требиња Школа палеографије полако постаје традиционално мјесто сабирања студената и професора србистике и историје. Овогодишња, четврта по реду, Школа палеографије одржана је од 11. до 13. октобра, а учесници су били студенти и асистенти са факултета у Бањалуци, Источном Сарајеву и Никшићу.

• Ми са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности у Никшићу били смо дио овог пројекта захваљујући несебичној помоћи и финансијској подршци Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Са детаљима пројекта упознала нас је проф. др Јелица Стојановић и нас четири студенткиње заједно са асистенткињом са нашег студијског програма, Јеленом Газдић, упутиле смо се ка малом херцеговачком граду у долини ријеке Требишњице у нади да оправдамо указано повјерење и да теоријско знање примијенимо на терену − казале су учеснице Маријана Ђукић, Весна Миљанић, Христина Бојовић и Данијела Живковић.

Радни дан је био субота 12. октобар, када су из Требиња у јутарњим часовима кренули ка некрополи стећака Радмиловића дубрава у близини Билеће. Предвођени Гораном Kомаром, србисти и историчари, студенти и асистенти, заједно са гостољубивим домаћинима из Удружења „Ћирилица” и срдачном Весном Андрић, започели су теренска истраживања. По доласку на поменуту некрополу врсни познавалац средњовјековних ћириличних натписа на стећцима источне Херцеговине, Горан Kомар представио је кратак историјат стећака, а затим показао цијелу некрополу.

При рашчитавању натписа издвојио је натпис калуђера Глигорија (с краја XV вијека или из XVI вијека) који је био проглашен несталим, али га је Kомар пронашао прије неколико година. Овај податак је од изузетне важности ако се има у виду то да је православни калуђер сахрањен у сеоском гробљу, а не у манастирском гробљу. Kомар је овдје подсјетио на случајеве преношења стећака у Земаљски музеј у Сарајеву и на недовољну бригу надлежних институција за очување наше културноисторијске баштине. Истакао је и да и кад би се десило да се обрише све из наше историје, а да остане само камен, био би довољан свједок наше традиције.

• Осим процеса дешифровања ћириличних писаних натписа посебну драж нашем путовању дала је и посјета манастиру Добрићево, који карактерише дуга и бурна историја и у коме се налазе мошти непознатог светитеља. Ту смо уз кафу и колаче разговарали са монахињом Теклом, која је дошла чак из Грчке да служи у овој светињи, а у требињском крају је позната по гостопримству и љубазности. Наша сљедећа дестинација био је Музеј Херцеговине у ком нас је кустос уз детаљна објашњења спровео кроз археолошко, умјетничко, историјско, етнолошко и природњачко одјељење. Нашу пажњу је привукла изложба слика „Милена Шотра Гаћиновић“ која је уприличена поводом 110 година од рођења ове велике сликарке. Чули смо занимљиву приповијест о животном путу умјетнице, присталице комунизма удате за свештеника, и њеном живљењу између Европе и Америке, о увјерењима између секуларизма и религије, дјелању између умјетности, журналистике и политике – наводе студенткиње. Пред крај вечери уприличена је посјета Народној библиотеци и легату пјесника Јована Дучића.
• Љубазна библиотекарка је издвојила неке од најзанимљивијих књига из Дучићеве заоставштине и истакла да најстарија датира из 16. вијека. Импресионирани посветама познатих књижевника упућених пјеснику, посвједочили смо као и многи прије нас да су се обистиниле Андрићеве ријечи и да младићи и дјевојке да би изразили оно најљепше у љубави често посежу за Дучићевим стиховима, а дјело великог пјесника постало је својина једног народа. Kако би све било заокружено и употпуњено, кроз историју писма српског народа, тј. кроз историју ћирилице, провела нас је мр Вера Чолаковић која је представила кључне моменте у развоју овог писма – наводе учеснице.
• Радни дан је завршен предавањем младог асистента, историчара мр Дејана Дошлића који је говорио о Kотроманићима, њиховој концепцији власти, владарском имену и функција и кроз разне примјере покушао да нам приближи идеологију ове владарске породице. Захвални Матици српској – Друштву чланова у Црној Гори, СП за српски језик и јужнословенске књижевности, Српском удружењу „Ћирилица”, обогаћени новим знањем, књигама које смо добили на поклон од организатора из Требиња и са сертификатима о учешћу у Школи палеографије, вратили смо се у Црну Гору у нади да ћемо се опет, неким лијепим поводом, вратити малом херцеговачком граду − закључују учеснице Маријана Ђукић, Весна Миљанић, Христина Бојовић и Данијела Живковић.

Извор: Дан