Недавно је објављена монографија Српско пјевачко друштво „Јединство” у Котору – 1839. / 180 година рада и обстојања. Приређивач у уредник ове публикације је мр Михајло Лазаревић.

Цијенећи рад овог славног пјевачког друштва, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори свесрдно је подржала обиљежавање њиховог изузетног јубилеја, 180 година рада и обстојања, те се потписује као саиздавач ове изврсно опремљене монографије.

Српско пјевачко друштво „Јединство” званично је основано 1839. године, мада је забиљежено да је група которских пјевача организовано испратила до вјечне куће Светог Петра Цетињског (у октобру 1830), односно да се дјеловало и десетак година прије званичне регистрације. „Чланом Српског пјевачког друштва „Јединства’’ може постати сваки поштени и родољубиви грађанин” (извод из првих Правила Друштва). Слава Друштва је Свети Сава. Застава је српска тробојка, са знаком Друштва златне боје у средини – лик Светог Саве и текст „Српско пјевачко друштво ЈЕДИНСТВО у Котору 1839.” Слоган Друштва је „Пјесмом срцу–срцем роду!” Химну Српског пјевачког друштва „Јединства” у Котору поводом прославе педесетогодишњега друштвенога опстанка 1889. спјевао је прот. Јован Сундечић, а компоновао Дионисије Пл. Сарно Сан Ђорђо.

Основни циљ Друштва је бављење културним и просвјетним радом, а нарочито црквеним, умјетничким и народним пјевањем и на тај начин чување и његовање традиција и националног јединства. Друштво располаже богатом нототеком. Покровитељи прослава Друштва били су Њ. Вл. Краљ Александар (1929), Њ. Вл. Краљ Петар II (1940) и Његова Светост Патријарх српски г. Павле (1994). Друштво су одликовали: Краљ Александар Орденом Светог Саве V реда (1921) и Орденом Светог Саве III реда (1930), Краљ Петар II Орденом Светог Саве III реда (1940), Свети архијерејски сабор СПЦ Орденом Светог Саве II реда (1989), док су плакете дали Јужнословенски певачки савез (1939) и Прво београдско певачко друштво, као братско друштво, (1897. и 1927). Од обнављања рада, поред редовног учешћа на богослужењима и концертима у Котору, Друштво је имало велики број успјешних турнеја у Земљи и иностранству: Њемачка, Аустрија, Мађарска, Швајцарска, Грчка, Словачка, Чешка гдје је одржао велики број концерата у значајним концертним просторима, а неки концерти су и снимљени за потребе великих телевизијских кућа. На 16. Југословенским хорским свечаностима (ЈХС) у Нишу (1996) хор је награђен „за најбољу интерпретацију музике старог мајстора” (Orlando do Lasso: Super flumina Babylonis). На 17. ЈХС у Нишу (1998) хор је награђен „за аутентично извођење српске духовне музике према хиландарском запису, успешну интерпретацију дела из најстарије епохе српске духовне музике и негован хорски звук”, а на 18. ЈХС у Нишу (2000) „за најбољу интерпретацију музике старог мајстора” (Orlando do Lasso: Bonjur mon coeur). За наступ под називом „Богородицу и Мајку Свјетлости у пјесмама величајмо” на IV Међународном фестивалу камерних хорова у Крагујевцу (2001), хор је добио специјално признање, као и 2004. године за концерт под називом Херувимске пјесме у Српској цркви. На Видовдан 2003. г. Друштво је учествовало на Првом сабору српских хорова дијаспоре и отаџбине, гдје је постало саоснивач и члан Савеза српских хорова. Културно-просветна заједница Србије додијелила је Друштву Изузетну Вукову награду за 2004. годину. Хор је био учесник Четрдесетих Мокрањчевих дана 2005. г. у Неготину. У септембру 2006. учествовао на фестивалу „Госпоински дани” у Ваљеву. 2008. г. хор је учествовао на фестивалу „Панчеваки дани музике“ и фестивалу „Златна вила“ у Приједору гдје је добио награду за аутентично извођење старе духовне музике. Диригент хора је ђакон Михајло Лазаревић (1971). Дипломирао је на Академији Уметности у Новом Саду. Дириговањем се бави од 1992, а умјетнички је руководилац СПД „Јединство” од 1994.