28. октобар 2017.

ДАНИ МАТИЦЕ СРПСКЕ − ДРУШТВА ЧЛАНОВА У ЦРНОЈ ГОРИ

Промоција књиге Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац

Књига митрополита црногорско-приморског Амфилохија Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац промовисана у Књижари Матице српске. На промоцији су учествовали Његово високопреосвештенство Амфилохије, доц. др Душан Крцуновић, књижевник Будимир Дубак, као и свештеник Миодраг Тодоровић. Учеснике и публику поздравила је проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, која је честитала митроплиту на важној и драгоцјеној књизи.

Отац Миодраг Тодоровић објаснио је да смо неке од текстова сабраних у митрополитвој књизи имали прилику да чујемо или прочитамо раније, „али у овој књизи згуснути у једно ткиво показују нови пут и дубљи увид у Његошеву цјелокупну поетику. По оној библијској ријечи ʼувешћу вас у мјеста свијетла и утјешићу васʼ, посбно сагледавајући мисли из Биљежнице и Луче, митрополит Амфилохије трага за искрама, лучама, зракама, зубљама, за божанственим огњем из кога се родила Његошева мисао и до које је он као човјек светога живота досегнуо и доспио“.

Доц. др Душан Крцуновић казао је да је ова књига „одавно недостајала пребогатој библиотеци стручне литературе о нашем највећем пјеснику и мислиоцу“, и даље, „књига високопреосвећеног митроплоита Амфилохија освјетљава управо ту богословску, литургијску димензију Његошевог пјесништва која је пресудна за разумијевање како његове поетике, тако и његовог крстоносног живота. Превиђање и занемаривање те димензије дуго је давало замахе самопројектујућим тумачима и често свјесним профанацијама Његошевог дјела и личности“. Крцуновић је посебно нагласио да „апологетско-полемички тоналитет књиге, који ће сваки читалац примијетити, јесте важан утолико што живимо у времену новог таласа иконоклазма, иза којег пријети да остану хрпе крхотина и разбацане срче разбијених икона наше културе које сијеку душу. Знамо да од тог савременог иконоклазма није поштеђен нарочито Његош као највећи канонски пјесник у српској историји и култури“.

Књига Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац, ријечима књижевника Будимира Дубака, „представља мозаик од ријечи који твори јединствену фреску новог светитеља. Носећи стуб књиге је „Житије светог митрополита Петра II Цетињског пустињака и Ловћенског тајновидца“. У житију митроплоит Амфилохије на почетку трага за генетским, географским и духовним коријенима из којих је изникла и формирала се горостасна личност Његошева“.

На крају вечери обратио се и митроплоит Амфилохије. „Рушењем цркве, тамничењем Његоша, и замјеном тим сурогатом на Ловћену, долази до афирмисања једног новог идентитета који се почео обликовати на духовном, моралном, политичком, идеолошком, филозофском плану. Рекао бих посебно од времена почетка братоубилачког рата 1941. године када је покренуто крваво братоубилачко коло. Рушење цркве на Ловћену, обурдавање цркве на Ловћену је, уствари, обурдавање Његоша, оног истинског и правог. Градњом тог маузолеја, рушењем цркве и утамничењем Његоша, започиње један нови еон, нови период. Све што се догађало тада и што се данас догађа је плод оног што се догодило са Његошем“.

Митрополит се захвалио и организаторима промоције наглашавајући да је „добро да је Матица српска овдје, у Црној Гори, има своје мјесто. Надамо се да ће она ту и остати, у центру овог Немањиног града. То је право мјесто за њен опстанак. Чујем да се ствара нека „Српска кућа“. Као да цијела Црна Гора није српска кућа, па треба стварати још неку нишу, како је рекао један од наших челника који је предвидио за Митроплоију црногорску, за православну цркву, нишу. Дакле, предвиђена је онда и ниша за Његоша. Додуше, он је на горем мјесту неголи у ниши. Ено га утамниченог од седамдесетих година до данас, у зиндану оног маузолеја“.

Вече је употпунио гуслар Иван Луковац, а водитељ вечери била је мр Јелена Газдић.