- јануар 2018. / Bios Theoretikos XI
Гост једанаесте Интердисциплинарне трибине Bios Theoretikos био је Иван Шупић, перспективни физичар, рођен у Плужинама који који је тренутно докторанд на Институту фотоничких наука у Барселони у групи за Kвантну теорију информација.
Шупић је у Књижари Матице српске излагао на тему „Случајност“ у савременој физици, а бројност публике која се одазвала доказ је да уредници у правилно усмјеравају трибину популаришући младе научнике из свих области природних и друштвених наука.
Увод у Шупићево предавање дао је Радомир Радевић, наводећи да је тема излагања питање-статус случајности у савременој физици и технологији, а на основу постојања аутентичне случајности насупрот предодређености. То је и далеки одјек античке антитезе, додаје Радевић, односа између tuche (τύχη) – случаја, иницидента, усуда, с једне стране, и techne (τέχνη) − људске вјештине, науке, с друге стране.
– Уједно, то је и одјек приче о људском прогресу, напретку и еманципацији у односу на случајност кроз прихватање или откривање techne – умијећа, вјештина, наука. Ово старогрчко tuche не подразумијева само случајност или одсуство узрочних веза, његово основно значење је оно што се управо догодило, онај елемент људске егзистенције који људска бића не могу да контролишу. С друге стране, људска жеља за прогресом, уживањем, удобношћу живота, подразумијевала је потребу да се ова неконтролисаност сведе на најмању могућу мјеру, да се преко techne, преко науке, случајност укине. На тај начин можемо се усудити тврдити да је цјелокупан развој науке, па и цивилизацијски прогрес уопште, само једна једина прича – прича о постепеном повећавању контроле над случајношћу, techne над tuche – рекао је Радевић.
И Шупић на почетку предавања наводи да је питање случајности занимљиво не само физичарима (нарочито онима који се баве квантном и статистичком физиком), већ и математичарима, биолозима, филозофима, економистима, политичарима, теолозима… и да, иако се често третира као апстрактна тема, неријетко има своје конкретне појаве па чак и примјену. Односно, случајности се дешавају у природи, а физика се бави законима природе, појашњава Шупић, који је и базирао предавање на томе да ли природа дозвољава или не дозвољава случајност. Теза од које Шупић полази јесте да ми под случајношћу подразумијевамо непостојање правила по којем се одређени догађаји одвијају, и ако не можемо да нађемо закон или правило по којем се неки догађај дешава ми ћемо рећи да је он случајан. У животу, нарочито на теоријском нивоу (филозофском и теолошком), случајност је најчешће супротстављена предодређености и увијек се поставља питање, додаје физичар, да ако случајност постоји што нам то говори о природи и свијету. Шупић напомиње и да се многи, за разлику од оних који се баве квантном физиком, радије придржавају детерминистичког модела, по коме је све предодређено и не постоји никаква случајност. Томе се тешко супротставити, јер предвидивост случајности није могућа, није сасвим доказива, иако у посљедње вријеме постоје различити физички ескперименти који управо то покушавају, истиче Шупић.
– „Добра“ случајност је она коју не може да предвиди ниједан посматрач у универзуму који се покорава природним законима. Било какво умно биће које задовљава законе физике не може да предивиди неки наредни догађај, једино то представља „добру“ случајност, а све остало је недостатак валидних информација – појашњава Шупић. Зато „добра“ случајност мора задовољавати критеријуме униформне вјероватноће и некорелисаности, односно могућност да је нешто корелисано, али да није у комуникацији. И управо то, односно теорија корелисаних информација основа је квантне физике, а тиме и питања случајности. Но, ту је и проблем, јер, резултати мјерења се не могу са сигурношћу предвидјети, а да су притом ствари, процеси, појаве природни, аутентични. Зато се, на крају, поставља питање да ли онтичка случајност постоји или не постоји. Шупић је, склонији томе да онтички, случајност, и то почетна, ипак постоји, јер је то уједно и фундамент на коме се заснива теорија квантне физике, а што по њему, упрошћено, поткрепљују и прошлогодишњи експерименти физичара.
– Ближе сам поимању, становишту да истинска, онтичка случајност постоји у квантној теорији, но и даље можемо размишљати да ли је то заиста задња ријеч – каже Шупић, наглашавајући да се овдје искључиво прича о природи, а никако не о Богу, јер је то биће које сигурно не потпада под законе природе-физике.
Након предавања публика је добила прилику да кроз разговор потражи појашњења од младог научника, а на која је он стрпљиво одговарао колегама из струке и лаицима по питању физике.