Поштовани пријатељи,

У издању Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори објављен је зборник радова ИНТЕЛИГЕНЦИЈА, ФИЛОСОФИЈА И КУЛТУРА (Руски примјери).

Избор, превод и приређивање књиге извршили су Неда Андрић и Јован Радојевић. Тиме смо добили јединствен сусрет титана руске интелгинције. Споменимо само нека имена: Александар Блок, Иван Иљин, Дмитриј Лихачов, Михаил Гаспаров, Сергеј Аверинцев, Јуриј Лотман, Борис Успенски, Сергеј Булгаков…

У обимном предговору који прати књигу приређивачи истичу:

Руска култура и руска мисао су у свом превирању дале многе феномене, велика дјела, али и велике подјеле. Ако узмемо у обзир да је мисао о географији као судбини тачна, онда је за Русију и руску културу ова мисао веома важна. Бескрајни простор повезан степом, прокрвљен великим ријекама, ограђен стогодишњим шумама, простор који се на географским картама поклапао са границама Русије увијек је подразумијевао још један појам, једне друге и другачије Русије којој ова прва Русија са географским границама служи тек као несавршен појавни облик. Та друга Русија је Русија Вјечна, Русија чија је мисија да свијету саопшти нову ријеч. То је она нова ријеч за којом жуде готово сви јунаци Достојевског, ријеч суштински повезана са идејом о „Трећем Риму“ монаха Филотеја. Она је настајала и настаје из бинарне опозиције Исток–Запад, опозиције која прожима цијелу руску историју и културу. Оријентација на Исток и оријентација на Запад (уколико је ова друга уопште могућа у језичком и логичком смислу) су оне тачке око којих се конституише руска историја, руска философска и религиозна мисао, руска књижевност и умјетност. Јуриј Лотман у једном од текстова наводи Хајнеове ријечи које гласе: да када се свијет цијепа на пола, пукотина пролази кроз пјесниково срце. Дајући овој мисли нови контекст у оквиру свеприсутне, бинарне опозиције Исток–Запад Лотман између осталог каже: „Ми можемо рећи да, када се свијет цијепа на Исток и Запад – пукотина пролази кроз срце руске културе“