КОНКУРС

Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори

за објављивање најбољег прозног и најбољег пјесничког рукописа

за 2020. годину

На Конкурс Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, који је расписан 17. фебруара 2020. године, за објављивање најбољег прозног и најбољег пјесничког рукописа стигло је укупно четрдесет рукописа (шеснаест у категорији прозних, а двадесет четири у категорији пјесничких рукописа).

Жири у саставу мр Милорад Дурутовић (предсједник), мр Јелена Газдић (члан) и мр Радоје Фемић (члан) доноси сљедећу одлуку и препоруку:

• У категорији прозних радова најужи избор сачињавају сљедећи рукописи: Мирко Јовановић, „Између црних поља” (Стара Пазова), Милица Петровић, „Недеља: приче ни о чему” (Београд), Никола Маројевић, „Непрекидни рат лудака и мртваца” (Никшић), Јелена Калајџија, „Шаренокосци: уплетене приче о слободи” (Бијељина), Душко Домановић, „Један човек и друге приче” (Ниш).

Једногласном одлуком жирија награђује се рукопис Мирка Јовановића „Између црних поља”, док се рукописи „Недеља: приче ни о чему” Милице Петровић и „Непрекидни рат лудака и мртваца” Николе Маројевића препоручују за штампање као дјела изузетне умјетничке оригиналности.

• У категорији пјесничких радова најужи избор сачињавају сљедећи рукописи: Миленко Шарац, „Ноћ у којој се вратила Санела” (Пљевља), Радосав Бато Ђурковић, „Повратак” (Никшић), Мирјана Булатовић, „Мајстор светла” (Београд), Анђела Пендић, „Тело светлости” (Београд), Новак Ђукић „Само ти дете ради свој посао” (Београд), Јагода Никачевић, „Зашто имаш тако велике очи” (Београд).

Једногласном одлуком жирија награђује се рукопис Миленка Шарца, „Ноћ у којој се вратила Санела”, док се рукописи „Повратак” Радосава Бата Ђурковића и „Мајстор светла” Мирјане Булатовић препоручују за штампање као дјела изузетне умјетничке оригиналности.

Образложење за првонаграђене радове

Роман Мирка Јовановића „Између црних поља“ чини довршену романескну цјелину у којој се конституише слика једног мјеста и времена, илустрована судбинама књижевних јунака који дијеле специфично, (а)типично животно искуство провинције. Приповједачка усмјереност на дочаравање динамичних, живих слика третираног микропростора резултовала је реконструкцијом колективне нарави. Избјегавајући замку симплификације приповједног материјала на паланачку хронику, Јовановић је успио да синхронизује својства локалног и општег.

Композициона прегледност, на једној, и одабир наративне стратегије, на другој страни, показују високу стваралачку самосвијест, којом се мотивисана веза између стварности и литературе артикулише у корист имагинативног доживљаја. Између црних поља читалац може назрети контуре негдашњег Бијелог Поља, али ће свакако визуелизовати топоним који може постојати и другдје, а најраскошније у романескној визији. У тој универзалности огледа се књижевна супериорност првонаграђеног прозног рукописа Мирка Јовановића „Између црних поља“.

*

Пјеснички рукопис „Ноћ у којој се вратила Санела” Миленка Шарца одликује јединствена лирска и мисаона елеганција. Љубав; завичајност (било да се односи на родни крај и земљу, било да упућује на космичку проимордијалност); пролазност човјека и непролазност борбе добра и зла; меланхолија као иманентно пјесничко осјећање, али и као облик сазнавања свијета; страх од смрти, али и њено извртање руглу; поетска кореспонденција са Хелдерлином, Тадеушем Ружевичем, Фернадом Песоом, Сесаром Ваљехом и другим одабраним пјесницима; елегичност која скоро никад не склизне у патетику, већ хита ка трагичном осјећању свијета, али у античком смислу ријечи, дакле ка узвишеном – јесу тематски индикатори Шарчеве пјесничке ризнице, који се у овој књизи профилишу као осмодјелна лирско-медитативна партитура.

Подгорица, 30. јун 2020.

Жири:

мр Милорад Дурутовић

мр Јелена Газдић

мр Радоје Фемић