Имајући у виду да живимо у времену које се често одређује као безнадежно, при чему се, чак и када се говори о њој, нада своди на популарни и површни оптимизам, без свог трансцендентног извора, поставити питање о нади постало је скоро беспредметно. Међитим, управо у таквим дезоријентисаним временима трансцендентна нада је једини оријентир и хоризонт са кога се можемо поучити и повратити смислу.