Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори

срдачно вас позив на књижевно вече

СЈЕЋАЊЕ НА МИЛОВАНА ДАНОЈЛИЋА

Учесници: 

Његово високопреосвештенство митрополит-црногорско приморски г. Јоаникије

академик проф. др Јован Делић

др Драган Хамовић

Програм води Бојана Пејовић

Стихове говори глумац Велизар Касалица

Понедјељак, 26. децембар 2022. године, у 19 часова

КРИПТА ХРАМА ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА

Подгорица

Милован Данојлић рођен је 3. јула 1937. године у Ивановцима крај Љига.

Основну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом мјесту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно долазио пјешице.

Године 1953. сам одлази од куће у Београд и тамо, упоредо са похађањем гимназије, ради разне послове, попут продавања леда и новина, да би себи обезбиједио живот.

Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, гдје је дипломирао на Одсјеку за романистику (француски језик и књижевност).

Од 1984. године живео је и радио у Француској, гдје је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу, а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.

Био је члан Српске академије наука и умјетности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године.

Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године.

У родним Ивановцима подигао је цркву.

Данојлић је почео да пише врло рано, а већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист Република.

Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима.

Прву збирку пЈесама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје пјесме углавном је намјењивао дјеци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да дјеци обезбеде срећан и безбрижан живот.
​
Данојлић је укупно објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за дјецу, а преводио је и дјела познатих писаца попут В. Шекспира, Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику. Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса“, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари – огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“.
Добио је НИН-ову награду за дјело „Ослободиоци и издајници“ 1997, као и многе друге.

*Од 1957. године и објављивања књиге „Урођенички псалми“ Милован Данојлић је у српску књижевност унио јединствен стваралачки ангажман, оглашавајући се, годинама и деценијама, као пјесник, романсијер, есејиста, путописац, преводилац, хроничар наших прилика и нарави. Увијек дјелујући мимо и књижевних и друштвених шаблона, увијек узимајући слободу за врховно начело, лако прелазећи преко свих унутаркњижевних граница, пишући и за дјецу и за одрасле, Данојлић је постепено израстао у јединствену фигуру српске књижевности, која подједнако води рачуна о очувању онога што смо баштинили од предака као и о потреби да се иде даље, да се долази до истински нових подручја књижевног израза. Као неко ко добро познаје духовни хоризонт модерних времена и ко јасно осјећа ништитељске импулсе у самом срцу нашег доба, Милован Данојлић је језик претворио и у извор снаге свог умјетничког израза и у вриједност која је, посебно у малим културама, на најјачем удару. И његова „Мука са речима“ и његова лирска хроника “ дио су настојања да се покаже да у књижевности али и у људском свијету све почиње са ријечима и све се у њима окончава. Са много разлога се може рећи да није било ничег природнијег од доласка Милована Данојлића на чело Српске књижевне задруге, пошто су се у том чину подударила лична стваралачка настојања и циљеви постављени у сам темељ једне врло важне и врло старе установе српског народа. (Извор: eparhijazt.com)