ОСНИВАЊЕ

Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори основано је као научно и стручно невладино удружење 17. јула 2010. године у Подгорици. Одлуку о оснивању Друштва донијели су чланови Матице српске који живе у Црној Гори (види: Документа), што је подржано од стране Управног одбора Матице српске из Новог Сада.

Друштво је основано у циљу његовања духовног и културног живота, развијања и промовисања књижевности, умјетности и науке. Друштво првенствено његује, развија и проучава језик и културу српског народа, без обзира на то у којим државама његови припадници живе, као и његове културне, научне и друге везе са словенским, сусједним и другим народима у свијету.

Друштво обавља научноистраживачку, издавачку и архивску дјелатност и друге дјелатности у области културе; доприноси изграђивању и координисању научноистраживачког рада, посебно у области друштвених и хуманистичких наука; унапређује научну периодику и остварује вишедисциплинарне пројекте у области друштвених и природних наука, књижевности и језика, као и умјетности (ликовне, музичке, позоришне, филмске), а такође подстиче и развија сарадњу са институцијама у земљи и иностранству.

Чланови Одбора за припрему Оснивачке скупштине по функцији су: Слободан Драговић, архитекта (Свети Стефан); Тодор Живаљевић, књижевник (Подгорица); Новица Ђурић, књижевник (Подгорица); др Вукић Илинчић (Подгорица); доц. дрДушан Крцуновић (Никшић); Марија Лалатовић, проф. (Никшић); др Никола Маројевић (Никшић); Блажо Паповић, инжењер (Никшић); доц. др Драго Перовоћ (Никшић).

Органи управљања Друштва: За првог предсједника Друштва изабрана је проф. др Радојка Вукчевић, професор Филолошког факултета у Београду и Универзитета Медитеран у Подгорици, а за потпредсједника доц. др Драго Перовић, професор Филозофског факултета у Никшићу. За генералног секретара изабран је Блажо Паповић, инжењер, Никшић.

За чланове Управног одбора изабрани су: доц. др Владимир Божовић, професор Природно-математичког факултета у Подгорици; проф. др Јелица Стојановић, професор Филозофског факултета у Никшићу; Новица Ђурић, књижевник и новинар, Подгорица; проф. Тодор Живаљевић, књижевник, Подгорица; др Вукић Илинчић, историчар, Подгорица; доц. др Душан Крцуновић, професор Филозофског факултета у Никшићу; проф. Марија Лалатовић, Никшић; проф. Веселин Матовић, књижевник, Никшић; проф. др Владимир Пешић, професор Природно-математичког факултета у Подгорици; доц. мр Мирко Тољић, Требиње; др Горан Комар, Херцег Нови; др Никола Маројевић,  Никшић.

За чланове Надзорног одбора изабрани су: др Драга Бојовић, професор Филозофског факултета у Никшићу; доц. мр Сретен Милатовић, Требиње и Слободан Драговић, архитекта, Свети Стефан.

Одјељења и секретари: Одјељење за српски језик и књижевност, проф. др Јелица Стојановић; Одјељење за историју,  др Вукић Илинчић; Одјељење за природне науке, проф. др Владимир Пешић; Одјељење за друштвене науке,  доц. др Душан Крцуновић; Одјељење за умјетност,  доц. мр Мирко Тољић; Одбор за просвјету и медије,  Веселин Матовић, проф.

Конститутивној сједници Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори присустовали су: Чедомир Попов, предсједник Матице српске; проф. др Слободан Ђуричић, потпредсједник Матице српске; митрополит црногорско-приморски Амфилохије; владика будимљанско-никшићки Јоаникије, министар вјера у Влади Србије проф. др Богољуб Шијаковић, представници министарстава за дијаспору и просвјету у Влади Србије, Њ. Е. Зоран Лутовац, амбасадор Републике Србије у Црној Гори, представници амбасада Русије, Украјине и Бугарске, као и бројни други представници из културног и политичког живота.

Двије године након оснивања, прва редовна сједница Скупштине Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, одржана 14. августа 2012. године,  протекла је у избору новог Статута (види: Документа), усклађеног са новим Законом о невладиним организацијама, као и у знаку формирања новог руководства. Једногласним избором за предсједника са четворогодишњим мандатом изабран је доц. др Драго Перовић, који је у претходном периоду вршио функцију потпредсједника. Новоизабрани предсједник предложио је и нове чланове Извршног одбора: доц. др Владимир Божовић, Радомир Радевић, проф. и Милорад Дурутовић, проф. Поред њих, Извршни одбор сачињавају и новоизабрани предсједник доц. др Драго Перовић и Блажо Паповић који је наново изабран за генералног секретара Друштва.

Скупштина Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори

У Подгорици (Књижари Матице српске) 11. марта 2017. године одржана је редовна Скупштина Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори на којој је изабрано ново руководство. Једногласним избором за новог предсједника са четворогодишњим мандатом изабрана је проф. др Јелица Стојановић.

Новоизабрани предсједник предложио је чланове Извршног одбора: проф. др Владимир Божовић (за предсједника), инжењер Блажо Паповић (за генералног секретара), доц. др Драго Перовић, доц. др Горан Радоњић, мр Милорад Дурутовић и проф. Радомир Радевић. На Скупштини је усвојен и нови Статут Друштва, на основу кога је формиран и Савјет Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, који сачињавају: проф. др Јелица Стојановић, проф. др Лидија Томић, доц. др Драга Бојовић, проф. др Владимир Божовић, дипл. инг. Блажо Паповић, доц. др Драго Перовић, доц. др Горан Радоњић, доц. др Душан Крцуновић, др Жарко Лековић,  др Никола Маројевић, мр Мирко Тољић, проф. Веселин Матовић и књижевник Новица Ђурић.

На Скупштини је, поред извјештаја о раду у претходном периоду у складу за законском регулативом, једногласно усвојен предлог да Дан Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори буде 13. новембар, дан рођења Петра II Петровића Његоша, првог члана Матице српске са простора данашње Црне Горе.

На Скупштини је посебно указано на тежак положај српског народа, а посебно на дискриминацију говорника српског језика, и српског писма – ћирилице. Осим на формалноправном плану српски језик је потпуно маргинализован, прећутан и заборављен, иако је он обиљежио и утемељио Црну Гору и њену вјековну историју.

У раду Скупштине дата је подршка основним циљевима и задацима Друштва у наредном периоду, изражена нада да ће у годинама које слиједе Матица српска у Црној Гори још снажније истрајати на чувању, његовању и развијању српске културе, науке и духовности у Црној Гори и свим оним културама које су препознате као добронамјерне и свечовјечанске.