среда, 24 октобар 2012

Пантеон Матице српске


Сава Поповић Текелија

(Арад, 28. август 1761 – Пешта, 21. септембар 1842)

Био је први Србин доктор права, оснивач „Текелијанума“, предсједник Матице српске, добротвор, племић, трговац, правник, филантроп и ктитор.  

Као следбеник просветитељских идеја, он се залагао да Матица добије атрибуте Српске академије наука. Сматрао је да друштвена елита окупљена око ње треба да ради на просвећивању народа, али и да народ треба да чува успомену на истакнуте појединце. Текелија је тестаментом одредио да једна од просторија под управом Матице српске у пештанској палати Текелијанум, по узору на Храм славних у Паризу, буде претворена у својеврсни Српски пантеон.

Текелијина идеја о формирању Пантеона није званично разматрана, али је Матица српска деценијама прикупљала портрете и рукописе својих часника и добротвора. Тако је настала збирка која представља аутентично сведочанство о утицају припадника интелектуалне елите и грађанске класе на развој српског друштва. У задужбинском здању Марије Трандафил, у којем је данас главно седиште Матице српске, налази се стотинак портрета часника, добротвора и сарадника, као и више десетина хиљада фотографија, писама и других докумената.

У циљу остварења Текелијине визије предлог за формирање Пантеона дао је генерални секретар Матице српске проф. др Душан Николић, крајем 2008. године, на 170. годишњицу избора Саве Текелије за председника Матице српске. Пројекат је реализован 2010. уз финансијску подршку Града Новог Сада. У обликовању Пантеона Матице српске учествовали су: мр Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске; Драгана Белеслијин, стручни сарадник Матице српске; Александра Јовановић, стручни сарадник Рукописног одељења Матице српске; Вукица Туцаков, технички уредник издања Матице српске; Андреј Калмар, преводилац; Владимир Шовљански, лектор и коректор; Александра Стефанов, кустос Галерије Матице српске; Владимир Николић, стручни сарадник Рукописног одељења Матице српске; Мирјана Исаков, дизајнер; Мирослав Зарић, информатичар; дипл. инг. ел. Љубомир Борђошки, надзорни орган за јавно осветљење; Данило Вуксановић, конзерватор Галерије Матице српске и Саша Кулић економ Матице српске.

 



Јован Хаџић 

(псеудоним Милош Светић; Сомбор, 1799 – Нови Сад, 1869) 

Истакнути је српски књижевник, пјесник, преводилац, правник и законописац XIX вијека. Завршио је и докторирао права у Пешти. Био је међу оснивачима Матице српске и њен први предсједник. Поред тога, био је дописни члан Друштва српске словесности, директор новосадске Српске гимназије, предсједник Новосадске читаонице, уредник Летописа Матице српске, а био је и писац првог српског Грађанског законика (1842). Јован Хаџић је нарочито познат по жестоким полемикама са Вуком Караџићем око правописа српскога језика.

Поред Јована Хаџића, оснивачи Матице српске били су богати и пословни људи: Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић).

Истакнути добротвори Матице српске су били владар Србије Милош Обреновић и његов брат Јеврем, барон Јован Николић од Рудне, владар Црне Горе Петар II Петровић Његош, припадници краљевске породице Карађорђевић, писци, народни трибуни, свјетски познати научници, попут Михајла Пупина, али и мање знани грађани који су својим прилозима подржавали просвјетитељску мисију Матице српске.

Ви сте овде: Home О нама Пантеон Матице српске