Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ДОЦ. ДР ГОРАНА РАДОЊИЋА /видео/

  1. јун 2017. године

У Књижари Матице српске промовисана књига доц. др Горана Радоњића „Метафикција, фикција, нефикција: Модели приповиједања у српском и америчком роману шездесетих и седамдесетих година ХХ вијека“.

О књизи су говорили проф. др Радојка Вукчевић, проф. др Јован Делић и сам аутор. Модератор вечери била је Марија Јањушевић, која је на почетку нагласила да је књигу објавио Службени гласник 2016. године у престижној едицији „Знак“.

  • Проф. др Радојка Вукчевић је нагласила да Радоњићева књига даје одговоре на многа традиционална, али и савремена питања књижевности, књижевне теорије и критике, без обзира да ли је ријеч о српској или америчкој литератури, али додаје да Радоњић има своју јасну теорију, која му омогућава да јасно дефинише и постави моделе приповиједања у компаративну раван, и да притом досегне до најбољих слојева текстуалног, било да примјењује синхронијски или дијахронијски приступ.
  • Проф. др Јован Делић уочава како је ријеч о књизи озбиљног замаха, проблемски јасно постављеној и изоштреној, у којој се упоредо посматра и доводи у везу српска и америчка књижевност, а чиме добијамо једну оригиналну и иновативну компаративну студију, која потврђује и вриједност српске прозе шездесетих и седамдесетих година ХХ вијека у контексту свјетске књижевности, и вриједност српске науке о књижевности.
  • Иако можда не звучи најбоље, како појашњава сам аутор, назив књиге покушава показати да су фикција, метафикција, нефикција у ствари три равни која је, заправо, иста раван, гдје је, с једне стране, фикција друго име за књижевност (или можда живот, ако имамо у виду да живот-пише-романе), док с друге стране, метафикција јесте књига о књизи, а нефикција – превазилажење дихотомије између књижевности и свијета. Иако су српска и америчка књижевност шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека наизглед удаљене, занимљиво је споменути, нагласио је даље Радоњић, како и српски и амерички писци долазе до истих закључака, истичући значај традиције, историје или митологије, а што је супротно од данашњих покушаја да се такве вриједности прогласе као нешто што није важно.