Књи­га „Пут срп­ског је­зи­ка и пи­сма”, аутор­а проф. др Је­ли­це Сто­ја­но­вић, про­мо­ви­са­на је у Књижари Матице српске. Ово ври­јед­но дје­ло об­ја­вље­но је у „Пла­вом ко­лу” СКЗ из Бе­о­гра­да. На про­мо­ци­ји су го­во­ри­ли Дра­ган Ла­ки­ће­вић, проф. др Ли­ди­ја То­мић, доц. др Дра­га Бо­јо­вић, доц. др Го­ран Ра­до­њић, као и аутор­ка, док је про­грам во­ди­ла мр Је­ле­на Га­здић.

 − Књи­га „Пут срп­ског је­зи­ка и пи­сма” Је­ли­це Сто­ја­но­вић че­твр­та је књи­га у ни­зу од 734 књи­ге ко­је су до са­да об­ја­вље­не у СКЗ ко­ја се ба­ви лин­гви­сти­ком. Нај­при­је је то би­ла књи­га слав­ног Алек­сан­дра Бе­ли­ћа, за­тим Па­вла Или­ћа, као и књи­га Ми­ло­ша Ко­ва­че­ви­ћа. Нај­ви­ше за­до­вољ­ство СКЗ има ка­да јед­на ње­на књи­га до­жи­ви из­да­ње у ди­вот опре­ми. То је по­себ­ни знак на еди­ци­ји „Пла­во ко­ло” ко­је пред­ста­вља ве­ли­ки украс на­ше књи­ге и кул­ту­ре – по­ја­снио је Ла­ки­ће­вић.

Је­ли­ца Сто­ја­но­вић освје­тља­ва нај­ва­жни­ја пи­та­ња на­у­ке о је­зи­ку и је­зич­ке по­ли­ти­ке градећи лин­гви­стич­ки уте­ме­ље­ну сли­ку на­уч­них и струч­них пи­та­ња, ка­же др То­мић и до­да­је: „Сто­ја­но­вић ар­гу­мен­то­ва­но на­во­ди иде­о­ло­шке и дру­ге раз­ло­ге ко­ји­ма се срп­ски је­зик уводи у кон­струк­ци­је то­бо­же дру­га­чи­јих је­зи­ка од срп­ског. Она на­уч­но раз­от­кри­ва те проце­се и ми ви­ди­мо да је ри­јеч о на­си­љу над срп­ским је­зи­ком на про­сто­ри­ма гдје се говорио и го­во­ри срп­ски је­зик. Аутор­ка по­ка­зу­је исто­риј­ску вер­ти­ка­лу раз­во­ја срп­ског јези­ка по­зи­ва­ју­ћи се на лин­гви­стич­ку ли­те­ра­ту­ру, на пе­ри­о­де и раз­до­бља, на из­во­ре и доку­мен­те, она по­ка­зу­је шта се и ка­ко од­ви­ја­ло на про­сто­ру Хр­ват­ске, у Ду­бров­ни­ку, Босни и Хер­це­го­ви­ни, у Цр­ној Го­ри“ – ка­за­ла је др То­мић.

Књи­га Је­ли­це Сто­ја­но­вић је „лу­ча ср­би­стич­ке на­уч­но-лин­гви­стич­ке ми­сли”, сма­тра др Бојо­вић.

– Овај рад нас из­но­ва вра­ћа исти­ни о срп­ском је­зи­ку у Цр­ној Го­ри. Иш­чи­та­ва­ју­ћи ове страни­це мо­же нам све дје­ло­ва­ти као над­ре­а­ли­стич­ко шти­во или као ро­ман то­ка сви­је­сти. Чита­о­цу овог дје­ла од­мах је ја­сно да се ра­ди о на­уч­ни­ку чу­де­сног сен­зи­би­ли­те­та, бескрајне ра­до­зна­ло­сти, стр­пље­ња и љу­ба­ви. Ни­шта ни­је ис­пу­ште­но, ни­шта слу­ча­ју препу­ште­но, све је пот­кри­је­пље­но и об­ја­шње­но ја­сним и пре­ци­зним је­зи­ком – ка­же др Бо­јо­вић, ис­ти­чу­ћи да је ова књи­га, као и сва­ка свје­тлост у ста­њу да про­ми­је­ни чо­вје­ков ДНК.

Др Ра­до­њић са­гла­сан је да су акри­бич­ност и пре­ци­зност ина­че осо­би­не проф. Сто­ја­но­вић.

– Ова ви­ше­стру­ко за­ни­мљи­ва књи­га је већ про­шла кроз из­ви­је­сну про­вје­ру и на­уч­не и чи­та­лач­ке јав­но­сти, не са­мо у по­гле­ду Ву­ко­ве на­гра­де, већ и што је до­жи­вје­ла дру­го из­да­ње. Не­ма мно­го лин­гви­стич­ких књи­га ко­је су за го­ди­ну да­на до­жи­вје­ле дру­го из­да­ње. То је­сте ве­ли­ка ствар ко­ја, с јед­не стра­не, по­ка­зу­је да је то ак­ту­ел­на те­ма. У том по­гле­ду, аутор­ка је за­пра­во ан­га­жо­ва­ни ин­те­лек­ту­а­лац – сма­тра Ра­до­њић. До­да­је да књи­га не­ри­јет­ко го­во­ри и о стран­пу­ти­ца­ма, лу­та­њи­ма, па и ћор­со­ка­ци­ма са­ме срп­ске лин­гви­сти­ке.

На срп­ском се свје­до­чи на­ша исто­рија

– Књи­га је и на­ста­ја­ла из по­тре­бе за свје­до­че­њем, да по­ка­же ко­ли­ко је и ка­кво по­ли­тич­ко на­си­ље над на­у­ком, над не­по­бит­ним кон­ти­ну­и­те­том и истин­ском Цр­ном Го­ром и ње­ним на­сље­ђем. Јер у Цр­ној Го­ри, ка­ко свје­до­че све ове го­ди­не, по­ли­ти­ка др­жи оштри мач над на­у­ком, од­сје­ца­ју­ћи пар­че по пар­че исти­не, ље­по­те, тра­ди­ци­је, на­сље­ђа – ка­за­ла је проф. Сто­ја­но­вић. Она је до­да­ла да је је­зик уз цр­кву нај­ва­жни­ја ду­хов­на вер­ти­ка­ла јед­ног на­ро­да и про­сто­ра, те да је „срп­ски је­зик ство­рио и ства­рао Цр­ну Го­ру и он је је­ди­ни мо­же по­свје­до­чи­ти”.