Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПРАХУ ОЦА ПОЕЗИЈЕ – Видео

  1. новембар 2017.

 

Kњига „Праху оца поезије“ академика Матије Бећковића, промовисана је пред бројном публиком у Књижари Матице српске, у Подгорици, а у оквиру манифестације Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

О књизи је говорио књижевник Драган Лакићевић, главни и одговорни уредник Српске књижеве задруге, док је програм водио мр Милорад Дурутовић.

– Матија Бећковић, наш савремени пјесник, највећи међу живима, написао је своју посвету Петру Другом Петровићу Његошу. Та посвета има наслов „Праху оца поезије” који кореспондира са насловом „Посвета праху оца Србије”. „Праху оца поезије” је поема, или спјев, има 630 стихова, састављена је од 45 пјесама са по 14 стихова. То су дистиси који се римују снажним реторским замасима налик римама у „Посвети праху оца Србије” − казао је Лакићевић. Он је додао да су саиздавачи дивот-издања књиге „Праху оца поезије” Српска књижевна задруга и Српско културно друштво „Слово љубве” из Бара.

– „Праху оца поезије” је пјесма похвалница. У овој поеми наилазимо на један необичан Његошев портрет. Маркантна фигура Његошевог лика, оног историјског, као и оног духовног, оцртана је у овој поеми с посебним исказима Матије Бећковића. Матијин Његош формиран је у више рамова и формата. Најприје је то рам историје, затим оквир црногорског пејзажа, ловћенска симболика и архитектура, и на крају, монашка и манастирска атмосфера и иконографија. У таквој слици, Матијин Његош добио је један посебан ореол – казао је Драган Лакићевић. Он је нагласио да аутор у овој поеми открива важну тајну, а то је тајна Његошевог духа.

– Матија Бећковић сматра да Његошев дух тумачи тајну нашег постојања, како народа, тако појединца. Матија обасјава и тајну пјесниковог језика. Ова поема је и метафизичка и религиозна, а Бећковић својим силорјечјем пјева о Његошу и Богу – казао је, између осталог Драган Лакићевић.

Призивајући Његошеву Посвету праху оца Србије из „Горског вијенца” и Посвету Сими Милутиновићу Сарајлији из „Луче микрокозма”, Бећковић пјева о Његошу апотеозу којом понире у тајну пјесништва и језика највећег српског пјесника. У крупним замасима, разуђено и узвишено, савремени пјесник одгонета и слави класичног пјесника са призвуком старих похвала и молитве.

Највећи комплимент је што сам у Подгорици, у књижари Матице српске, што вас видим у оволиком броју и што је ово вече посвећено Петру Другом Петровићу Његошу Ловћенском Тајновидцу. Прије три године навршило се два вијека од његовог рођења и тим поводом митрополит црногорски Амфилохије је Његоша огласио светим исто онако као што је Његош свог стрица Петра Првог на Цетињу, у присуству Вука Kараџића прогласио светитељем. За то је било безброј разлога, јер се не зна да ли су његове заслуге биле више за живота и у његовом дјелу или у његовом посмртном мучеништву. Насликана је његова икона, написан животопис и тропар, а ја сам се том чину придружио спјевом „Праху оца поезије” − казао је академик Матија Бећковић, након чега је казивао стихове што је публика испратила громогласним и дуготрајним аплаузом.

Водитељ програма мр Милорад Дурутовић је истако да је на Скупштини Матице српске друштва чланова у Црној Гори, одржаној у марту, једногласно усвојен предлог да Дан Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори буде 13. новембар, дан рођења Петра Другог Петровића Његоша, првог члана Матице српске са простора данашње Црне Горе. Промовисање књиге пјесама „Праху оца поезије” у оквиру ове манифестације зато има симболички, али и суштински значај, јер у савременој српској књижевности Матија Бећковић јесте најистакнутији настављач његошевске и вуковске традиције. Матија је толико велики шјесник да пред њим сваки комплимент пада као сувише мали. Читати његову поезију јесте естетска и етичка потреба, али слушати Матију Бећковића док бесједи или казује своје стихове јесте ствар среће и привилегије.  – казао је мр Милорад Дурутовић.