Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

ФИЛОСОФИЈА И ДЕМОКРАТИЈА У КОНТРАПУНКТУ

написао:

 31. мај 2018. Извор: Дан

Центар за хеленске студије и Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори организатори су прексиноћњег добро посјећеног и инспиративног предавања доц. др Душана Kрцуновића „Философија и демократија у контрапункту”.

Предавање одржано у књижари МС било је посљедње у овом циклусу предавања Центра за хеленске студије насловљеног „Хеленска демократија и савремени свијет”. Уводничар у предавање и каснији модератор врло живог разговора Kрцуновића с публиком био је др Филип Ивановић.

Предавањем је покушао да објасни и покаже извјесну сродност између демократије и филозофије како су се оне развијале у грчкој антици, али и да укаже на разлике које су важне и у наше вријеме, „у којем су сви демократи и у коме се сви декларишу као демократи”, каже Kрцуновић. А, додаје он, дивљење „грчким чудом”, грчком културом, Грцима као првим политичким народом који је размишљао у каквом друштву жели да живи, коју је „дефинисао” још у 19. вијеку Ернест Ренан, увијек за собом вуче и реакцију на савремену друштвену, политичку, културну, етичку, естетичку, педагошку и образовну ситуацију. „Идеализација грчке културе иде руку под руку са друштвеном критиком”, истиче он. Односно, додаје, осврт на античку Грчку осигурава одређено критичко становиште са којег можемо да сагледамо себе, свијет у коме живимо, да на неки начин одбијемо смјернице за живот који је смислен и достојан човјека. Зато су се, закључује, водећи политички мислиоци 19. и 20. вијека наново и наново враћали грчкој политичкој и интелектуалној култури као релевантној за хватање у коштац са сопственим временом.

  • Та линија политичке и филозофске мисли жива је, и данас је продубљена растућим индивидуализмом и фрагментацијом свих облика друштвеног живота, својеврсна агорафобија, масовна политичка демобилизација и апатија. То су постала главна обиљежја, хроничне болести нашег времена. Управо је хелениста Kристијан Мајер поставио дијагнозу нашег времена као ʼатрофију смисла за политичкоʼ, као губитак осјећаја за сферу онога што је опште, заједничко и што се тиче сваког понаособ, насупрот оном приватном, личном, себичном које је данас хипертрофирало науштрб јавне сфере и политичког дјеловања – каже др Kрцуновић. Томе у прилог говори и сљедеће:
  • Да иронија савременог политичког стања буде већа, сваки пут када изговоримо ријечи политика, политичко и политичар, иако можемо имати извјесну одбојност према овим категоријама, без обзира на значење и конотације које им придајемо, те ријечи етимолошки неопозиво упућују на грчки полис, односно на вјечито узорну политичку заједницу и симбол политичке културе старих Грка. Тако наш свакодневни језик, усред културе заборава у којој живимо, чува успомену на грчки полис у коме је демократија једном била жива стварност, поставши од тада нешто јединствено и непоновљивом или, како ће рећи Џон Дан, ʼиме за оно што не можемо да имамо, а што ипак не можемо да престанемо да желимоʼ“ – каже др Kрцуновић. А, та жеља за недостижним идеалом, идејом, јесте оно филозофско у демократији, и што демократију и филозофију доводи у контрапункт.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *