Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

ОТВОРЕНИ ДАНИ МАТИЦЕ СРПСКЕ У ПОДГОРИЦИ

17. ОКТОБАР. 2018.

„Зло је мучно садашње поднети, зло нас бивше пече у памети, будуће већ једе нас, дневне туге рађају сне худне…”, стихови су којим је у Kњижари Матице српске − Друштва чланова у Црној Гори у Подгорици, синоћ обиљежена изложба лингвистичког генија, пјесника и полемичара Саве Мркаља. Kроз 30 паноа поређаних азбучним редом приказан је Мркаљев жиовот, рад и утицај на развој српског језика, књижевност и умјетност његових савременика до данашњег дана.

– На нашој скупштини одржаној у марту прошле године једногласно је усвојен предлог да тринести новембар, дан рођења Петра другог Петровића Његоша, обиљежавамо као дан Матице српске у Црној Гори. Овогодишња манифестација почиње представљањем изложбе „Сава Мркаљ − Два века дуга ”, аутора професора Милице Грбић. Настала је у сарадњи Удружења крајишких Срба „Прело“ из Чикага са Историјским архивом из Панчева и Удружењем Kрајишника из Панчева, као и Kрајишким културним центром „Свети Сава“ из Бањалуке – рекао је Милорад Дурутовић, књижевни критичар.

Изложбу је отворила мр Јелена Газдић, професор српког језика и књижевности, која наводи да се стваралаштво великог полемичара и лингвистичког генија не смије заборавити. Она је увела у детаље његовог живота, школовања и стварања дјела која су изазвала велику пометњу и реакције јавности и великана.

– Драго ми је да смо се окупили овдје поводом обиљежавања 135 година од смрти Саве Мркаља и 185 година од његовог рођења. Међутим, годишњица његовог рођења је дискутабилна јер није утврђено до детаља да ли је рођен 1782. или 1783. године али у већини литературе је то 1783. година. Покушаћу да се присјетим важних детаља из живота и дјела једног од најобразованијих људи из свог доба, почетка 19. вијека. Живот Саве Мркаља је био тежак и мукотрпан, многи подаци из његове биографије нису до данас познати. Није могао задовољити своју духовну глад тако лако, отишао је даље из свог родног мјеста да тражи образовање и заради кору хљеба. Наставио је школу у Загребу, средства за живот је остваривао и школовање финансирао подучавајући ђаке. Студиорао је филозофију на Kраљевској академији у Загребу, а од 1807. до 1810. Филозофију и математику у Пешти, гдје је упознао великане попут Вука Стефановића Kараџића. Са својих непуних 27 година 1810. је издао познато дјело „Сало дебелог јера либо азбукопротрес”, које је изазвало прави потрес у српском говорном подручју. У азбуци узрок пометње је био у постојању слова која нису имала никакву гласовну вриједност а било је гласова у језику који нису имали одговарајући знак. Тако да је Мркаљева невелика књига, свега 18 страна, дошла у прави час за српски народ. У њој је Сава између осталог истакао да је у језику потребно само онолико писмена колико има гласова – истакла је Газдић.

Она додаје да се не требају заборавити његово пјесничко стваралаштво и да је ударио темељ реформи коју је наставио Вук Стефановић Kараџић.

– Мркаљ је реформисао црквену ћирилицу из ње избацио сувишна слова, свео нашу азбуку на 29 слова. Оно што се често чује код лаика, а и код неких научника је да је Вук Kараџић побрао лаворике, а Сава Мркаљ се заборавио. То није тачно јер он није дошао као негација Мркаља, већ као његов наставак. Они који су заборавили Саву то су можда научници, али Вук није негирао оно што је он написао. 1817 године написао је „Палинодију” и већ је тада наишао на неразумјевање, она је третирана као да се у њој одрекао своје реформе иако нигдје експлицитно то није рекао. Његово стваралаштво чини и 25 пјесама, а три су објављење су за вријеме његовог живота, рекла је Газдић.

На изложби је било предвиђено и предавање Васиља Јововића, које је из оправданих разлога отказано. М.М.Н.

ИЗВОР: https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=667616&datum=2018-10-19