Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

СВЈЕДОЧАНСТВО КОЈИМ СЕ ОТКЛАЊАЈУ ЗАБЛУДЕ

написао:

13. НОВЕМБАР 2018. Извор: ДАН

ДВОДНЕВНИ НАУЧНИ СKУП О ЈУБИЛЕЈУ 100 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА 1918. ГОДИНЕ, ОДРЖАН У ИГАЛУ

Дводневни научни скуп 11. новембар – сто година од ослобођења и уједињења, одржан је у организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори у хотелу Војводина, у Игалу. На скупу је учествовало око 30 аутора из Беча, Подгорице, са Цетиња, Бара, Берана, Никшића, Београда, Новог Сада, Сјенице, Бања Луке, Источног Сарајева и Херцег Новог. У име организатора учеснике скупа је поздравила проф. др Јелица Стојановић истичући да је циљ скупа „потреба за расвјетљавањем хода и тока историје, жеђ и љубав према истини, роду, брату и заједништву”.

-Ту је и насушна потреба да обиљежимо једну од најсјајнијих побједа и једно од највећи страдања у историји ратовања за слободу која није имала цијену. Овај скуп и зборник који ће из њега проистећи, научним и стручним приступом, са изузетним посленицима науке и пера, који су се одазвали позиву, сигурни смо остаће важан и незаобилазни документ, свједочанство, како, као и увијек, надмоћно и неуништиво исијава и појављује се истина. И како се науком, поштеним и преданим радом, отклањају заблуде. Година 1918. је симбол ослобођења и уједињења, слободе и заједништва, изгледа свуда, осим у Црној Гори – казала је, између осталог, Стојановић и заједно са осталим учесницима изразила осуду према гесту Владе Црне Горе да појединим српским интелектуалцима буде забрањен улазак у Црну Гору поводом обиљежава великог јубилеја. Скуп је поздравио Јован Вујичић секретар Привредне коморе Војводине који је и његов покровитељ, а на отварању су били присутни др Зоран Бингулац, амбасадор Србије у Црној Гори, и Зоран Дојчиновић конзул Србије у Херцег Новом.

Академик Зоран Лакић је говорио на тему „Ослобођење и уједињење Црне Горе и Боке”, казавши да је период од сто година довољан за објективан суд и да су Црна Гора и Србија дале свој допринос ослобођењу неослобођене „браће”. Он је говорио о начину избора учесника 148 чланова Подгоричке скупштине и накнадној памети да је Подгоричка скупштина срушила Црну Гору.

Др Воја Павловић говорећи на тему „Француска источна армија и стварање Југославије” нагласио је да су српска војска, добровољци и цивили имали кључну улогу на Солунском фронту, а пробој Солунског фронта решавао је питање југословенског питања.

Горан Kомар је говорио на тему „1918: Три вијека борбе за слободу?”, а Јован Маркуш „Подгоричка скупштина – узроци и последице”.

Другог дана скупа, занимљивим предавањем митрополита Амфилохија на тему „Митрополит Митрофан Бан и митрополит Гаврило Дожић – учешће у ослобођењу и уједињењу настављен је рад скупа.

Ријеч је о два најзначајнија православна црквенодостојника у Црној Гори у прве двије деценије прошлог вијека.

-То су личности које су своје дјело и свешенички рад уградили у настанку нове државе у остварењу жеље да народи и народности некадашње Југславије први пут живе заједно. Митрофан Бан, рођени Грбљанин, је објединио Боку и Црну Гору. Био је први човјек Митрополије црногорско-приморске. Човјек у ког је књаз, а затим краљ Никола имао пуно повјерење. Kраљ Никола је велики српски краљ који је остао вјеран идеји свог стрица Његоша о уједињеу српских земаља – подсјетио је митрополит Амфилохије.

Оданост тој идеји је и његова пјесма „Онамо намо”.

– Добро се сјетити тих личност, као што је добро што сте овим скупом жељели да покажете оним који то желе да знају значај овог датума. Ту је и она лијепа позитивна улога свештенства гдје су први њихови људи били митроплити Митрофан Бан и Гаврило Дожић. То је урезана истина о нама – казао је митрополит Амфилохије.

Др Васиљ Јововић из Никшића говорио је о православном свештенству на Подгоричкој скупштини. Занимљиву тему је имао Будимир Алексић који је говорио о српским писцима који су за тему имали Подгоричку скупштину и уједињење Црне Горе и Србије: Михаило Лалић, Милован Ђилас, Мила Бајић Подегерин…

Занимљив је био и наступ Драге Бојовић на тему „Језички идентитет Мојковачке битке Радована Бећировића Требјешког” гдје је изнесена теза да је Бећировићева „Мојковачка битка” у народу Црне Горе и српском корпусу налик фрагментима из Библије или стиховима „Горског вијенца”.

Прогон мишљења

Први дан рада завршен је видео поруком др Чедомира Антића коме није дозвољен улазак у Црну Гору. Он је поручио да „ова власт Црне Горе жели и продубљује подјеле” и нагласио да није битно да ли дошао или не у Црну Гору, већ чињеница да су они својим радом и одлуком показли да је у Црног Гори на снази прогон јавне ријечи и мишљења.