Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

ФИЛОСОФИЈА КАО НАЧИН ЖИВЉЕЊА (ВИДЕО)

  1. јун 2019. године

У организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори (Одјељење за друштвене науке) организован је дводневни научни скуп под називом Философија као начин живљења.

Скуп је 1. и 2. јуна одржан у Књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, а на њему је учествовало петнаестак еминентних научника.

Извјештај са скупа објавиле су дневне новине ДАН:

Видимо да је данас политика ушла у фазу баналитета, да је економија политизована, економски опстанак и развој зависе од политичких услова који погодују инвеститорима, рекао је између осталог проф. Шијаковић.

  • „Филозофија као начин живљења” тема је дводневног научног скупа у организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори који је почео јуче, а завршава данас. Присутнима се најприје обратио др Душан Kрцуновић, секретар Одјељења филозофије Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, наводећи да је прошло 40 година од првог објављивања књиге „Духовне вјежбе и античка филозофија” Пјера Адоа којим је практично обновљено античко схватање филозофије као умијећа живљења, животне праксе или животне практичне мудрости.
  • Приликом постављања ове теме за научни скуп, руководили смо се фактумом и фатумом незавидног статуса филозофије и хуманистике у савременом академском друштвеном контексту, знајући да су ове слободне науке кључне за образовање човјека у име и за рачун човјечности, и јасно је што значи њихово обезвређивање – рекао је др Kрцуновић.

Пријеподневну сесију јуче је водио проф. др Микоња Kнежевић, а први је на тему „Повратак питању филозофије” у књижари МС говорио проф. др Милан Узелац. Враћајући се питању чему још филозофија, дошло се до питања што је филозофија (данас), каже он. Односно, да ли је умијеће-начин живљења или истина о цјелини – теорија о животу. У античко вријеме бавити се филозофијом значило је живјети на прави начин, каже Узелац и додаје:

  • Филозофија данас, иако начелно могућа, више је но угрожена јер савремени људи не виде више животне циљеве с највишим смислом у себи којима би тежили, циљеве којима вриједи да се посвети читав живот – каже проф. Узелац, притом, треба имати на уму општевладајући релативизам. Односно, старе норме су срушене, а нове нису створене, а ако се хоће истински живјети мора се живјети истина коју открива филозофија, додаје Узелац.

Проф. др Богољуб Шијаковић говорио је на тему „Филозофија као терапија”, истичући да се филозофија данас доживљава као струка, чему доприносе и сами филозофи. Ту се губи и суштина филозофије, иако је дошло до популаризације „практичне” филозофије и форсирања оптимистичких филозофских ставова, у најширем смислу. Притом, из вида се губи етичка позадина, односно један од модуса који даје одговар како треба живјети, што јесте „задатак” филозофије.

  • Стање ствари којима се одвија наш живот подстиче нас на питања. Kао људи који уважавамо вриједности културе, схватамо и видимо да смо суочени са идеолошком употребом културе, употребом културе у сврху јачања и доминације изван поља културе. Видимо да је данас политика ушла у фазу баналитета, да је економија политизована, економски опстанак и развој зависе од политичких услова који погодују инвеститорима. С друге стране, политика је економизована, политичка стабилност и структуре неке земље су у зависности од економских уступака инвеститорима – рекао је између осталог проф. Шијаковић.

Темом „Различити путеви људског опхођења с онтолошком самоугроженошћу”. Умијећа (из) доколице” бавио се др Часлав Kопривица. Након његовог излагања услиједила је дискусија, у којој су разјашњење неке тезе и ставови који су се претходно чули.

Сви учесници научног скупа

Јуче послијеподне говорили су др Драго Перовић, др Kрцуновић, др Борис Брајовић, др Драган Бојовић, др Душан Игњатовић, др Драго Ђурић, др Kнежевић. Скуп се наставља данас, а од 9.30 часова говориће проф. др Саво Лаушевић на тему „Филозофија и не-филозофија: ликови филозофског”. Говориће и др Филип Ивановић („Филозофија као припрема за смрт”) и проф. др Миланко Говедарица („Умјетни живјети значи умјети вољети”).