Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

CONDITIO HUMANA II

  1. јун 2019. године

Извор: дневне новине Дан

Филозофска трибина Conditio humana, са тематом „Електирификација Платонове пећине”, угостила је у Књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори доц. др Срђана Мараша и доц. др Горана Радоњића. Уводник у вече дао је доц. др Душан Kрцуновић, секретар Одјељења за друштвене науке Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, које је и организатор трибине.

Говорећи на тему „Естетско у контексту капиталистичке модернизације”, др Мараш је пошао од тезе да капиталистичка модернизација глобално обиљежава савремену збиљу, гдје је капитализам кључни појам. Естетско се схвата у најширем обиму, од козметике и моде до културне индустрије. Односно, естетско се данас представља доминантно као политичко-економска категорија, каже др Мараш. То више није ни онтолошка, ни епистемолошка или естетичка категорија, већ је обиљежена логиком капиталистичког развоја, што значи да губи аутономију. То доводи, поједностављено, да естетско губи свој еманципаторски потенцијал и едукативну улогу у животу човјека, што пресудно утиче и на умјетност и њен критички потенцијал.

  • Развој модерне естетске културе је у непосредном односу са развојем капиталистичке модернизације. Неминовно поприма и она обиљежја која не иду на руку универзалној, општој еманципацији. У крајњој линији, у склопу тог процеса, естетска култура постаје тек форма индустријске и постиндустријске капиталистичке културе – рекао је, између осталог, др Мараш. Једино ако би култура успјела да постане антагонистичка капитализму вратила би свој еманципаторски потенцијал, аутентичност и смисао, а не би била само нека врста естетског хибернизма исказаног у форми спектакла очишћеног од сваког садржаја, нека квазиестетика која подлијеже идеологији и њеним дневним захтјевима, каже др Мараш.

Шта тражимо од живота и умјетности

 Др Радоњић је излагао на тему „Kњижевност, филм и филозофија: Бернардо Бертолучи и Платонова пећина”. Детаљно је анализирао бројне проблеме Бертолучијевог филма „Kонформиста” (1970), адаптацији истоименог романа Алберта Моравије, а у којем режисер и дословно „цитира” моменте Платонове седме књиге „Државе” у којој говори о „пећини”.

  • Овај филм нас наводи да размишљамо о својој позицији, ко смо ми, какви смо и шта заправо и у умјетности и у животу тражимо и којим се критеријумима руководимо – рекао је, између осталог, др Радоњић, питајући се у којој мјери сви ми данас подлијежемо конформизму.