Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

КОНЦЕРТИ БОЈАНЕ И НИKОЛЕ ПЕKОВИЋ У ЦРНОЈ ГОРИ

Извор: дневне новине Дан

24.08.2019.

ГУСЛЕ СУ САПУТНИК СА КОЈИМА ЛАКШЕ КОРАЧАШ КРОЗ ЖИВОТ

Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Центар за културу Плужине, ЈУK Херцег фест и Саборни храм Христовог васкрсења у Подгорици организатори су мини концерте турнеје Бојане и Николе Пековића и „Умјетничке породице”.

Турнеја је почела њиховим концертом у Подгорици. Вечерас наступају од 20 часова у Дворани „Парк” у Херцег Новом, а сјутра у Никшићу, у исто вријеме у сали Парохијског дома. Синоћ су свирали за публику у Плужинама. Ова мини турнеја уклопила им се између наступа у Америци (јул) и Kини (август).

Вече је у крипти подгоричког Саборног храма почело обраћањем свештеника Мирчете Шљиванчанина који је поздравио музичаре, истичући да га радује њихово гостовање. Потом су услиједиле добро познате наше народне епске и лирске пјесме, као и оне настале на стихове познатих аутора као што су Змај, Његош, владика Николај, а које су поред Бојане Пековић која је пјевала уз гусле и као солиста, свирали и њен брат Никола Пековић – хармоника, виолиниста Јован Тешић, виолончелиста Александар Јаковљевић, бубњар Вук Јовановић, Александар Бељаковић на клавиру и бас гитари и кларинетиста Никола Стефановић.

Наступом, на којем је презентовано како се и традицији може обући ново рухо, а да јој се притом ниште не одузме, већ само подигне на вишу разину, музичари су одушевили публику. То се нарочито огледа у одличним аранжманима, као и проширењу мелодијског опсега гусала и начину пјевања Бојане Пековић. Уједно, ово очигледно сада већ врло промишљено и студиозно бављење нашом традицијом, у ширем значењу, и пјевањем уз гусле, које се од прошле године налазаи на Уницефовој листи нематеријалне културне баштине, можда је и најбољи начин не само да се презентујемо у свијету, већ и да сами о себи сазнамо више. Бојана Пековић, како је то подијелила с публиком, чини то студирајући у Финској, на тамошњој академији, на одсјеку за традицоналне инструменте.

  • Моје школовање у Финској је само продукт досадашњег рада, и једноставно, морала сам негдје институционално да се заштитим, а у Србији нажалост не постоји таква катедра, и зато сам отишла у свијет. Са собом сам понијела оно чиме сам задојена, и зато је тај рад природан. Не размишљам толико у музичком смислу што радим, већ више о мојим осјећањима, јер мислим да за звук не постоје границе – каже Бојана Пековић.

Да ли Вам традиционални гуслари замјерају на мало другачијем извођењу или им се допада?

  • Гуслари не замјерају мом раду, и ја сам захвална и њима и публици која подржава мој рад.

Да ли су наступи у Црној Гори за Вас на неки начин посебни, јер је овдје гусларска традиција још увијек жива?

  • Моја отац, и фамилија с очеве стране је сва у Црној Гори, и зато су за мене наступи овдје сасвим нормални, никад немам трему, и увијек се радујем овдашњим наступима.

Kолико времена проводите истражујући нашу традицију, и то не само народну?

  • Тачно, не истражујем само епску поезију, нити само музику, већ истражујем живот, моју душу, искушења добра и зла који се јављају у мом животу, а звуци су само продукт, идеја неког рјешења, они су истовремено и питање и одговор. Сви звуци који допру до мене истражујем их, и онда правим селекцију, и тек онда преносим то даље. Захвална сам на том дару, јер се захваљујући њему ја сама питам о свом животу и борим кроз живот.

Kако бисте објаснили гусле и Ваше пјевање уз гусле некоме ко то још није чуо?

  • Моје гусле израдио је врстан гуслар и мајстор Милић Шапоњић из Нове Вароши. Иначе, гусле и њихов звук, једноставно, или вам легну или не, оне су као биће, и оне вас прате, оне су ваш други глас. Гусле су животни сапутник са којим би требало да вам буде лакше. Ако вам није лакше, то треба схватити као упозорење да негдје гријешите.

Ж. ЈАЊУШЕВИЋ