Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

БОЈАНА И НИКОЛА ПЕКОВИЋ И „УМЕТНИЧКА ПОРОДИЦА“

У организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, Центра за културу – Плужине, ЈУК Херцег фест и Саборног храма Христовог васкрсења – Подгорица, организовано је неколико наступа Бојане и Николе Пековића & „Уметничке породице“ у Црној Гори.

Посебно импресиван је био наступ у Никшићу, у Парохијском дому, одржан 25. јуна 2019. године, али и у другим градовима, Подгорици, Херцег Новом и Плужинама.

На концерту у Никшићу добродошлицу овим амбасадорима културе упутио је проф. др Драго Перовић, осврћући се на њихов досадашњи рад.

  • Часни оци, браћо и сестре, задовољство ми је да Вас све заједно поздравим у име Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, организатора овог вечерашњег велелепног догађаја. Вјерујем да дијелим са свима вама задовољство што заједно можемо да великим аплаузом поздравимо већ свјетски чувену умјетничку породицу Пековић и њихову Уметничку породицу, групу образованих професионалних музичара. Вјерујем да ћемо се сви ноћас још једном увјерити да музика за њих није само професија којом се баве, музика је њихов начин живота у коме се сједињују вјекови српског, народног права на опстанак, на правду и на наду.
  • Бојану и Николу памтимо још од 2012. када су сестра и брат у један глас рекли: Ја имам таленат. Али какав таленат? Не ради се о таленту који је довољан сам себи, само њима двојема, ради се о Божијим талентима који нас, кроз њих двоје, све сједињују, у нашој историјској хоризонтали и вертикали.  Да би се ти таланти оплеменили и ољудили требало им је велико лично самоодрицање, велики рад на музичком самообразовању да би се отворили музички простори које нико прије њих није ни наслутио, простори који наше гусле, из савремене медијске и институционалне изолације, уздижу у „прву виолину“ нашег синфонијског оркестра. Када су њих двоје, сестра и брат, побратимили и посестримили гусле и хармонику, ми смо њиховим струнама и диркама, Бојаниним и Николиним рукама, срцима и душама, узлетјели у један до тада за нас стран музички свијет. Захваљујући њиховој љубави, труду и умијећу, гусле и хармоника, са свим пратећим инструментима, сада звуче јаче а тананије, дубље а узвишеније. А све то раде да би нас као народ натјерали да сви заједно направимо један историјски искорак захвалности гуслама. А он се састоји у нечем скоро немогућем. Напросто, како је могуће да гусле, наш национални и од УНЕСК-а заштићени инструмент, инструмент у чијим звуцима је испјевана сва наша историја, још увијек немају никакав институционални карактер, ни у образовању, ни у медијском простору. Као да их се стидимо?! Они само хоће да то што су наслиједили из душа наших неумрлих предака пренесу у наше јавно, државом гарантовано, данашње историјско постојање, да они које српски народ одњегује послије њих, не морају да гусле студирају у Хелсинкију или ко зна гдје, него ту гдје смо били, гдје јесмо и гдје ћемо, у славу Бога, и бити. За вјеки вјекова.
  • Као што знамо они су проширили не само тонске и умјетничке могућности гусала и хармонике већ и просторе на којима гусле данас јече. Занимљиво је да они који не разумију српски језик разумију музичку енергију и изворност звука гусала, да их признају као дио свјетске музичке традиције, а да ми, упркос свим заклињањима у гусле, још увијек не смијемо или не умијемо да их саслушамо. Као студент прве године „Global music“ смјера на Сибелијус музичкој академији у Финској (Хелсинки) Бојана је наш амбасадор на свим свјетским меридијанима. У исто вријеме Никола је професор хармонике на Нишком Универзитету и докторанд хармонике у Португалији.  Гусле и хармоника са њима двојема, освајају свијет, дарују му ново лице, лице на ком су уједно сливени српски традиционални и савремени изрази.
  • Ови концерти, у Црној Гори и на КиМ, Бојане и Николе Пековић и „Уметничке породице“, сливају се у звук посвећен српском стардању и васкрсењу, Видовдану. Нека нам је срећан Видовдан, српски одговор небу и земљи, и нека су нам добродошли они који рађају и проносе звуке у славу Видовдану.

Нека су нам добродошли!!!

 

Пред наступ у Никшићу, са Бојаном, Николом и њиховим оцем Радованом Пековићем разговарала је Сенка Чоловић Шумић.