Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

СРПСКО ЈЕЗИЧКО И КЊИЖЕВНО НАСЉЕЂЕ (ЗБОРНИК РАДОВА)

Недавно је изашао из штампе Зборник радова са Другог међународног научног скупа одржаног у Подгорици 26–28. маја 2017. године: Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе. Српски језик и књижевност данас.

На самом почетку Зборника проф. др Јелица Стојановић, као главни и одговорни уредник ове прворазредне научне публикације, даје сљедеће уводно слово:

Зборник садржи реферате изложене на Другом међународном научном скупу Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе. Српски језик и књижевност данас. Скуп је одржан у Подгорици, 2628. маја 2017. године. У односу на први скуп, који се односио на језичку проблематику, други смо проширили и на област науке о књижевности. За Скуп се, по позиву, пријавило 78 референата (према Зборнику резимеа), из 10 земаља, углавном професорa и научних посленика са славистичких катедри и института, а у Зборник је након рецензија уврштено 59 радова. Организатори Скупа су Матица српска Друштво чланова у Црној Гори, Матица српска, Матица српска Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, што има посебну симболику и значај, с обзиром на сарадњу и сабирање српских културних простора.

Примарни циљ Скупа био је да окупи еминентне стручњаке из области славистике и србистике, те да учесници Скупа своја истраживања, теме и радове опредијеле за простор садашње Црне Горе и њено богато и репрзентативно насљеђе. Учесници Скупа су, углавном, своје прилоге усагласили са темом Скупа.

Из области науке о језику у Зборник су уврштена 34 рада: највећи број се односи на историјскојезичку проблематику четрнаест радова, и углавном су посвећени старој споменичкој грађи са простора данашње Црне Горе, три рада су везана за дијалектолошка истраживања, три за социолингвистичка, пет радова се бави језиком савремених писаца, један је посвећен језику Петра I, а два се баве граматичким питањима савременог српског језика. Његош и Вук су незаобилазна тема, поготово у овим годинама великих јубилеја: четири рада у Зборнику се односе на језик Петра II Петровића Његоша, један на Вука Стефановића Караџића, док се у једном пореде језичке особености ова два великана.

Из области науке о књижевности у Зборнику се налази 25 радова: Његошу су посвећена четири рада, потом средњовјековној књижевности четири, писцима и ствараоцима из новијег времена четрнаест, један се прилог односи на књижевнотеоријске, односно филозофско-филолошке

проблеме, а један рад посвећен је стваралаштву изузетног професора Нова Вуковића.

Радови изложени на Скупу, као и Зборник који је из њега произашао, представљају важан допринос српској филологији језику и књижевности. Два зборника, произашла из два научна скупа, представљају добру основу за даља истраживања, па се, стога, надамо да ћемо скупове на сличне теме наставити, са још већим и значајнијим доприносима.