Изложба под називом Црна Гора − народ, језик, црква кроз историјска документа публицисте Јована Б. Маркуша отворена је пред бројном публиком и изложбеном салону „Петар Лубарда” у Српској кући у Подгорици. Иницијатор  и издавач ове изложбе, као и пратећег каталога је Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори. Ликовно-графичко решење изложбе потписује Мирко Тољић

Подгоричани су на дан отварања изложбе, 22. јануара 2020. године, у великом броју посјетили изложбу да би видјели бројна историјска и архивска документа која сежу у дубоку прошлост, од Немањића, преко Црнојевића и Петровића, све до 20. вијека.

Изложбу је отворила предсједник Матице срске − Друштво чланова у Црној Гори проф. др Јелица Стојановић, а бесједио је његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Митрополит је истакао да управо ова изложба свједочи о безакоњу „које је код нас проглашено за закон у име Црне Горе”.

• Сва ова документа су свједочанство том безакоњу које је овдје завладало. Безакоње таквога типа је присутно свуда у свијету, али код нас је нарочито присутно од краја Другог свјетског рата, од 1945. Ја сам савременик тога времена – напоменуо је митрополит.
• Они који доказују да је Христос ван истине, нека њима њихове истине, а нама нашега Христа распетога присутнога у нашој историји, а ова књига је једно од таквих свједочанстава овоме народу, почевши од њене прве слике са пет рана. То је икона Христова коју сам нашао у своје вријеме у цркви у Гусињу, а сада је у Митрополији. Увјерен сам да у њу нијесу пуцали муслимани, већ наши, као што су и на Видровану сахрањивали Бога”,  казао је митропилит појашњавајући да је то било вријеме наших безбожника затрованих брозомором – опаком болешћу, која и данас траје, а која је утемељена на богоубиству и братоубиству.

Проф. др Јелица Стојановић је нагласила да је Маркуш на основу историјских докумената, откривајући, показујући, свједочећи и биљежећи све „црно на бијело” показао шта представља наслеђе Црне Горе. То је српски род и народ, који се тако звао што се види на основу докумената које је Маркуш сабрао; српски језик, који се баш само тако звао на овим просторима; српска ћирилица и наша прва и славна вјера, а православна и српска.

Иако је српско насљеђе кроз историју и систематски уништавано, остало га је довољно, како је поручила Стојановић, за свједочење, и поништавање фалсификате државне машинерије данашње Црне Горе.

Маркуш је казао да коме се год то свиђало или не, не постоји ни један документ у Црној Гори на свијету који помиње црногорску нацију прије 1942. године, „када је италијанска фашистичка окупациона управа почела да нас пописује као националите монтенегрин. Он је апеловао на све оне који посједују било какав документ у коме се свједочи српска националност њихових предака да их доставе поштом или мејлом Митрополији, јер како је рекао, то су врло вриједни докази.

Програм је водио књижевник Радинко Крулановић, док је вече употпунила солиста Љиљана Поповић.

Изложба ће ускоро бити приказана у Никшићу, као и бројним другим градовима Црне Горе и региона.