Објављено фототипско издање „Горичког зборникаˮ
На иницијативу проф. др Јелице Стојановић, а захваљујући вишегодишњем уредничком и приређивачком раду стручног тима Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, уз подршку београдског Службеног гласника, објављено је фототписко издање „Горичког зборникаˮ.
Публиковање овог споменика, несумњиво, иде у ред културно-историјских догађаја од прворазредног националног значаја, при чему посебно вриједи истаћи заслуге проф. др Ђорђа Трифуновића, који се и прихватио приређивања и руковођења читавим радом од припремања до штампања „Горичког зборникаˮ. Трифуновић, славни научник у области историје старе српске књижевности и старословенистике уопште, јесте и посебно цијењен у области издавања фототипских издања српских средњовјековних књижевних и језичких споменика. Као цијењени стручњаци у области српске филологије, изузетан допринос су пружили проф. др Ј. Стојановић и др Виктор Савић, уредници публикације.
Без подршке др Јелене Триван, директора ЈП Службени гласник и Петра Арбутине, Гласниковог извршног директора за издаваштво, посао штампања не би могао бити извршен квалитетно како то заслужује „Горички зборникˮ.
Сам рад на изради фототипије започео је прије десетак година уз благослове Његовог високопреосвештенства митрополита Амфилохија и владике Јована Ћулибрка, те уз великодушно одобрење Архива САНУ, управника Василија Крестића, да се обави посао снимања зборника, што је извршио угледни фотограф Владимир Поповић. Уз посебну дозволу, снимање зборника обављено је у Институту за српски језик САНУ 2012. године, а уз надзор и помоћ Мила Станића, шефа Архива. Израду и штампу зборника подржало је и Министарство културе и информисања Републике Србије.
Фототипија јесте најбољи начин да се сачува садашњи изглед споменика и смањи његова непосредна употреба, а његов значај учини доступним за ширу, стручну и заинтересовану, јавност, иако је, можда, необично што се фототипија овако значајног споменика појављује 118 година након што га је Светозар Томић пронашао и откупио у Скопљу.
„Горички зборникˮ колекција је средњовјековних српских састава Јелене Балшић, кћерке кнеза Лазара и кнегиње Милице и жена зетског господара Ђурђа II Стратимировића Балшића, и њеног духовника монаха Никона Јерусалимца написана у периоду између 1441. и 1442. године на острву Горици у Скадарском језеру. „Састављајући Зборник према широком распону интересовања благоразумне Јелене монах Никон се посведочио као свестрани познавалац писаних извора духовне, али и световне садржине. Упоредо са радом на рукописној књизи, Шестоднев (1439‒1440) и Горички зборник (1441‒1442) он је очито писао и исправе свјетовног садржаја ‒ наводи приређивач књиге проф. др Ђорђе Трифуновић.
Уз фототипско издање „Горичког зборникаˮ штампа се и обиман зборник радова који стручном и савременом читаоцу тежи да додатно појасни у чему се садржи јединствени значај овог споменика. „Радови сабрани у овом зборникуˮ, како у предговору пишу његови приређивачи (Ј. Стојановић и Владимир Баљ), „свједоче о континуитету интересовања за ову вриједну средњовјековну књигу и за Никона Јерусалимца, као значајног богослова и књижевника XV вијека. Наша намјера била је да се у једној књизи, штампаној као прилог уз фототипско издање Горичког зборника, окупе сви релевантни радови који би из различитих аспеката (историјског, књижевног, лингвистичког, теолошког) освијетлили не само личност Никона Јерусалимца и његово дјело него и епоху у којој је ствараоˮ.
Поред непроцјењивог националног значаја, штампање оба зборника може се разумјети и као израз поштовања према Светозару Томићу који је пронашао и откупио овај споменик, па и сам писао о њему. „Зборник није неки обични верски списˮ, вели Томић, „нити он садржи искључиво житија било наших било страних светаца, владалаца и других великих људи – но то је збир свега знања једнога нашега ученога калуђера из XV века, једнога нашега доброга учитеља и педагога из тога временаˮ.