Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

ПРОМОВИСАНО ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ ГОРИЧКОГ ЗБОРНИКА

  1. НОВЕМБАР 2020.

У књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори одражана онлајн промоција фототипског издања Горичког зборника, што је издавачки подухват који је Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори недавно остварила у сарадњи с београдским Службеним гласником.

Сам промоција је одржана у склопу обиљежавања 13. новембра: Дана Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Уводничар мр Милорад Дурутовић стога је подсјетио да је Друштво на својој Скупштини, одржаној у марту 2017. године, једногласно донијело одлуку да Дан Друштва буде 13. новембар, дан рођења Петра II Петровића Његоша, првог члана Матице српске са простора данашње Црне Горе.

О фототипском издању Горичког зборника, као и зборника одабраних радова који свједоче чудесну судбину и значај овог средњовјековног споменика, говорили су: проф. др Јелица Стојановић, проф. др Лидија Томић, проф. др Микоња Кнежевић, доц. др Виктор Савић и о. Јефрем, игуман манастира Стањевићи.

Проф. др Јелица Стојановић, која је − како се више пута током промоције могло чути − најзаслужнија што је штампана ова фототипија, указала је на скоро десетогодишњи рад на припремању штампе, захваљујући, даље, заслужним појединцима; блаженопочившем митрополиту Амфилохију и о. Јовану Ћулибрку, који су дали благослов да се приступи изради фототипије; потом, славном научнику Ђорђу Трифуновићу, доценту Виктору Савићу; еминентним институцијама, какве су, САНУ, Институт за српски језик – Београд, Министарству културе Републике Србије, ИК Службени гласник; најзад, и појединцима који су у техничком смислу судјеловали у изради издања.

Проф. др Лидија Томић говорила је о значају Горичког зборника у контексту средњовјековне књижевности, показујући да, иако написано у епистоларној форми, ово дјело садржи и одлике других жанрова, као што је, рецимо, плетеније словес.

Проф. др Микоња Кнежевић посебно се осврнуо и на друштвено-историјски контекст Горичког зборника. „Књига представља и неку врсту рефлекса или одраза епохе у којој је настала. Осим доминантних исихастичких и духовних мотива, осим историјских елемената и правила монашког живота, ова књига у једном свом дијелу доноси и многе космографске, метеоролошке и географске теме, о којима се у ранијој литератури и није толико писало. Све то значи да ова књига представља неку врсту вододјелнице епоха, јер у 14. вијеку све је веће интересовање, наравно и у 15., за теме природних наука.”

О. Јефрем понудио је необична лична свједочанства из периода свога школовања када је њега и колеге митрополит Амфилохије уводио у духовни и интелектуални свијет Никона Јерусалимца.

Доц. др Виктор Савић је и сам указао на процесе у изради фототипије Горичког зборника, али се осврнуо и на садашње стање оригинала, те на неке интервенције које су у прошлости вршене на споменику. „Споменик није у савршеном стању. Он заправо и није цео. Ми данас имамо 273 сачувана листа, а примарно књижна цјелина, како је установио, Светозар Томић износила је 294 листа. Споменик је био обимнији али и својим форматом. Како то знамо? Књига отприлике одговара формату који се данас користи, а то је Б 5 формат. И она је сигурно за неколико центиметара током времена срубљена и смањена у димензијама. Наиме, још у посљедњим деценијама шеснаестог вијека неки пажљив корисник књигу је рестаурирао и преповезао. Приликом тог рестаурирања он је морао да скрати донекле листове и оно што је јединствено за то вријеме, из чега се и види свијест корисника тог времена, он је једном веома суптилном методом изрезивао танке листиће хартије које је обљепљивао по оштећеним маргинама и тиме надокнађивао недостатке у књизи. Тај човјек је, претпостављамо, извршио ново преповезивање, и на посебним листовима оставио некакаве забиљешке, дао је на примјер дешифровање једног тајнописа, којим се писар ове књиге служио. Оставио је и запис године када је до те рестаурације дошло.”

Водитељ програма Милорад Дурутовић на крају се захвалио учесницима промоције, али и бројим пријатељима и поштоваоцима Друштва који су упутили честитке поводом Дана Друштва. Исказао наду да ће идуће године Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори бити посвећени блаженпочившем митрополиту Амфилохију.