Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

ПРОМОЦИЈА ГОРИЧКОГ ЗБОРНИКА У БЕОГРАДУ

Матица српска − Друштво чланова у Црној Гори приредила је 12. јуна 2021. године у Парохијском дому Храма Светог Саве представљање Горичког зборника и Зборника о Горичком зборнику.

На овој изузетној вечери посвећеној „Горичком зборнику“ говорили су проф. др Драган Станић, предсjедник Матице српске, проф. др Јелица Стојановић, предсjедник Матице српске − Друштва чланова у Црној Гори, проф. др Виктор Савић, научни сарадник Института за српски језик САНУ и писац Петар Арбутина, извршни директор за издаваштво Службеног гласника. Програм је водио пјесник Радинко Крулановић.

Рад на изради фототипског издања Горичког зборника започет је пре десетак година уз благослове блаженопочившег Митрополита Амфилохија и Епископа пакрачко-славонског г. Јована Ћулибрка. Матица српска − Друштво чланова у Црној Гори добило је одобрење управника Архива САНУ академика Василија Крестића да обави снимање овог зборника, што је извршио угледни фотограф Владимир Поповић. Израду и штампање зборника подржало је Министарство културе и информисања Републике Србије, а издање је штампано уз подршку београдског Службеног гласника.

  • Фототипско издање Горичког зборника представља изузетно значајан културни догађај, нагласила је проф. др Јелица Стојановић. − За овај подухват вриједи посебно истаћи заслугу проф. др Ђорђа Трифуновића, који се и прихватио приређивања и руковођења читавим радом од припремања до штампања. Професор Трифуновић, славни филолог, научник из области историје старе српске књижевности и славистике уопште, посебно је цијењен у области фототипских издања српских средњовековних споменика. Била је изузетна привилегија и част сарађивати са проф. Трифуновићем, великим научником, а једноставним и јединственим човеком, рекла је проф. др Јелица Стојановић.

Прошло је више од стотину година откако је Горички зборник открио Светозар Томић, професор српске гимназије у Скопљу, који је својевремено први радио на припреми овог рукописа за штампу. „Свештеник Атанасије Петровић га обавјештава да егзархијски учитељ Ђорђе Љубанче има старих рукописних књига, а међу њима је једна која говори о Србима. Откупио је Светозар Томић за тадашњу лиру и по. Обавијестио је о томе научну јавност − Љубомира Ковачевића и Љубомира Стојановића. Књига је изазвала велико интересовање. Било је више покушаја да се објави, али до овог издања, које приређује Матица српска − Друштво чланова у Црној Гори уз Службени гласник као саиздавача, то није остварено. Зато смо на ово издање посебно поносни“, истакла је проф. др Јелица Стојановић, додајући да овај зборник представља један од најзначајнијих споменика српске културе и писане ријечи, са посебним садржајем и дубоком симболиком коју носи у вијеку када је настао и кроз све вјекове потом.

Проф. др Драган Станић, предсједник Матице српске нагласио је, такође, улогу проф. Трифуновића, а онда се осврнуо и на фотитпско издање Горичког зборника. „Бескрајно ме радује излазак Горичког зборника и поготово ме радује што је то урадило Друштво чланова Матице српске из Подгорице; драго ми је што су вечерас овде сва три председника овог Друштва, и што је, ево, овај свечани чин у знаку те сјајне групе интелектуалаца која данас у Подгорици, па и у Никшићу, целој Црној Гори, па и на целом српском простору тако моћно делује својим издањима, својим часописима, књигама, да ми видимо како онај прави дух Црне Горе није умро, није се повукао пред монтенегринством.

Проф. др Виктор Савић је пренио поздраве проф. др Ђорђа Трифуновића, са којим је предано радио на фототипском издању Горичког зборника, а потом хронолошки изнео податке о цјелокупном процесу фототипије.

  • На одличну идеју да се изради фототипија Горичког зборника дошла је проф. Јелица Стојановић, а избор да је приреди проф. Трифуновић био је најбољи могући. За дозволу да се фототипија направи захвалност дугујемо Василију Крестићу, управнику Архива САНУ. Посебну захвалност дугујемо фотографу Владимиру Поповићу и студију „Гауди“ у којем је извршено опсецање снимака с припремом за прелом, и нарочито тадашњем шефу Архива, Милу Станићу, који је омогућио несметан рад на рукопису на Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ, где смо направили привремени фотографски студио; нас тројица смо рукопис пажљиво снимали током месеца марта 2012. године. Након тога, проф. Трифуновић је јако дуго прегледао рукопис и упаривао страну по страну са снимцима, те смо заједно контролисали прелом и у више случајева вршили посебне исправке. Књигу је преломила Нина Попов, а техничку припрему корица Александар Прибићевић, обоје из Службеног гласника.
  • За другу књигу посебну захвалност дугујемо господину Михаилу Костићу који је врло пожртвовано унео у рачунар готово све текстове. То је био врло мукотрпан посао и по својој суштини он је редакторски, не само технички. Није једноставно уједначити врло различите текстове из различитих времена, штампане с променљивим квалитетом. Господин Костић је извршио и прелом целе друге књиге. Све смо то у ревизији у Службеном гласнику, с Нином Попов, опет, довели до завршне, врло прихватљиве форме.
  • Прва књига садржи приближно 600 страна, од чега на снимке рукописа отпада око 550. Фототипска целина почиње и завршава се снимцима корица и тај део штампан је на кунстдруку, иза чега следи додатак са снимцима књиге у простору што је допунски снимљено почетком 2019. године. Након тога следи педантан и зналачки писан поговор чији је аутор проф. Трифуновић. Поговор садржи кратку историју проналаска и судбине рукописа, анализу садржаја, повест о Никону Јерусалимцу с палеографском анализом: професор утврђује да је реч о Никоновом аутографу иако на први поглед изгледа као да су књигу писала двојица писара; професор запажа да је Никон, осим књишког устава овде унео и елементе канцеларијског брзописа, што је сведочанство његовог ранијег рада на световним исправама. По свему судећи, Никон је одмах по завршетку писања Горичког зборника 1442. примио велику схиму, па је као монах Никандар написао тестамент Јелене Балшић 1443. године. Професор се удубљује и у разлоге пропадања рукописа и у његову рестаурацију у 16. веку. После свих интервенција на књизи и вишестолетног интензивног коришћења на Зетској Светој гори, димензије листова су срубљене на 210 мм дужине и око 140 мм ширине, што је мање у односу на првобитну величину књиге.
  • Другу књигу су приредили, као што смо чули, Владимир Баљ и Јелица Стојановић. Књига садржи, на око 620 страна, изабране текстове водећих медиевиста и других који су се повремено укључивали у проучавање овога вредног споменика. Ту су, дакле, текстови Светозара Томића који је својевремено први радио на приређивању рукописа за штампу, Ђорђа Сп. Радојчића, Милана Кашанина, Надежде Синдик, Димитрија Богдановића, Ђорђа Трифуновића, Симе Ћирковића, Нинославе Радошевић, Љиљане Јухас-Георгиевске, Јелице Стојановић, Јелене Бељакове и др., али и двојице владика – блаженопочившег митрополита Амфилохија и епископа пакрачко-славонског Јована. Текстови су распоређени у пет целина унутар којих се, колико је било могуће, пратио хронолошки ред. У првој целини су најстарији радови о Никону Јерусалимцу и о откривању и проучавању Горичког зборника; у другој целини су текстови о књижевном раду Јелене Балшић и о неким занимљивим потцелинама; у трећој целини су језичка и правописна истраживања споменика; у четвртој целини је обрађен духовни и канонски аспект споменика у чему бисмо посебно издвојили студију о Скитском уставу у саставу зборника; пету целину представља драгоцена библиографија досадашњих проучавања зборника.
  • Горички зборник је својом аутентичношћу, књижевном и духовном вредношћу, сигурно једна од најзначајнијих рукописних књига с географског простора данашње Црне Горе. Издавање представљеног двокњижја синтетизује досадашње богате резултате у науци и води подробнијем проучавању и осигурава трајно присуство овога споменика, насталог у сутон српског средњег века – у српској култури.

О приређивању ове две књиге и како су се оне градиле у времену говорио је на крају вечери писац Петар Арбутина, извршни директор за издаваштво Службеног гласника. По оној изреци да су све добијене битке изгубљене су у прошлости, Петар Арбутина је истакао да је ову битку за нас изборио монах Никон Јерусалимац, „а наше је да је у садашњем времену, из позиције властите одговорности и властитог националног поноса учинимо видљивом, што је, судећи по овим двема књигама, већ учињено“.

  • Будући да сам вечерас најављен као писац нека ми буде допуштена и једна савремена књижевна асоцијација. Наиме, пре више од две деценије читао сам рукопис превода тада непознате пољске књижевнице, садашње нобеловке Олге Токарчук. Тада је та књига имала наслов Путовање људи за књигу а крајњи циљ ходочасника је била књига пророка Еноха. Ускоро излази ново издање мало промењеног, и тачнијег наслова: Када су људи пошли по књигу. У Зборнику о Горичком зборнику има текст епископа Јована ћулибрка о делу Горичког зборника у коме се наводи део из књиге пророка Еноха − Пророк Енох седми од Адама. То на само говори да одлакле год да кренемо идемо ка књизи ако књигу носимо у себи а вечерашњи догађај, односно његов повод, ове две књиге пред нама, говори управо о томе да нас још има таквих и да се мисија наставља.