Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

РЈЕШЕЊЕ КОНКУРСА МАТИЦЕ СРПСКЕ – ДРУШТВА ЧЛАНОВА У ЦРНОЈ ГОРИ ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ И КЊИГЕ ПРОЗЕ 2021. ГОДИНЕ

На Конкурсу Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори за објављивање књиге прозе и књиге поезије, који је расписан 24. марта а закључен 30. априла 2021. године, пристигло је 117 рукописа, од чега 73 пјесничка а 44 прозна текста.

ОДЛУКА ЖИРИЈА

  1. Жири у саставу мр Милорад Дурутовић (предсједник), др Јелена Газдић (члан) и мр Радоје Фемић (члан) издвојио је сљедеће радовe за најужи избор у категорији пјесничких радова: Никола Александар Марић, Поменик Византинцима (Краљево); Милица Бакрач, Маштаније. Мали детаљи из живота великих ликова Горског вијенца (драма за дјецу и одрасле) Никшић; Павле Зељић, Кичма природе (Липнички Шор); Славко Вуковић, Пуноћа празнине (Беране); Саша Тодоровић, Метох и митра (Крушевац).

Једногласном одлуком жирија награђује се рукопис Поменик Византинцима, аутора Николе Александра Марића из Краљева, док се препоручује за штампу драма у стиху Маштаније Милице Бакрач из Никшића.

  1. Жири у саставу мр Милорад Дурутовић (предсједник), др Јелена Газдић (члан) и мр Радоје Фемић (члан) издвојио је сљедеће радовe за најужи избор у категорији прозних радова: Бранка Селаковић, Рез на ребру (Београд); Илија Гајица, Загришћу облак (Београд); Тихана Тица, Покераш (Београд); Љубиша Суботић, Кратка историја болести (Београд); Тихомир Стевановић, Грета; Јелена Калајџија, Дубоки резови (Бијељина).

Једногласном одлуком жирија награђује се рукопис Рез на ребру Бранке Селаковић из Београда, док се препоручује за штампање рукопис Загришћу облак Илије Гајице.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

  • Пјеснички рукопис Поменик Византинцима Николе Александра Марића издваја се својом поетском зрелошћу и оригиналношћу. Већ сам назив збирке открива њено основно жанровско и тематско усмјерење. Но, када се пјесме пажљивије ишчитају, Поменик се раскрива као поетски и поетички анекс пјесничког раздобља што је, почевши од Васка Попе и Миодрага Павловића, трасирало пут епохе која се утемељила као ново средњовјековље. Управо у контакту са том епохом, која још траје и која је увелико изњедрила читав естетски, духовни и интелетуални канон, Марићева збирка заузима специфичан статус, јер она није епигонски рефлекс епохе, већ је још једно, убједљиво, молитвено слово времену у коме су нам, како пјесник каже, „сузе преко потребне“.
  • Посебно је задовољство препоручити за штампање драму у стиху Маштаније. Мали детаљи из живота великих ликова Горског вијенца (драма за дјецу и одрасле) Милице Бакрач. Осим препознатљивог пјесничког квалитета, поигравање са драмском формом послужило је Милици Бакрач да оформи естетски и педагошки успјелу интерпретацију Горског вијенца, која колико може бити блиска сензибилитету младог читаоца, толико може бити занимљива и искусним тумачима Његошевог дјела.
  • Првонаграђена књига из области прозног стваралаштва, Рез на ребру ауторке Бранке Селаковић, представља пажљиво осмишљену збирку приповједних текстова, које одликује сажето и ефектно приповиједање. Засноване на искуству новелистичког жанра, приповијетке Бранке Селаковић међусобно су интегрисане тематско-мотивским усмјерењем, односно сликом свијета које успостављају. Загледана у неписане закономјерности патријархалне заједнице, приповједна инстанца проблематизује (не)моћ жене која властиту потчињеност настоји да компензује повјерењем у магијску моћ ријечи. Приче третирају различите епохе, обједињене жељом човјека да овлада силама невидљивог свијета, тј. да их потчини сопственом и туђем добру, али и злу. Отуда се проблематизује култ старице–пророчице, која је амбивалентно симболизована и отјелотворена кроз више упечатљивих књижевних јунакиња. Књига прича Рез на ребру баштини синтезу реалистичког и фантазмагоријског, на основу чега се може говорити о наглашеној модерности приповједног поступка, уобличеног према специфичним поетичким захтјевима женског писма.
  • Књига Загришћу облак аутора Илије Гајице чини крајње занимљив приповједни текст, који би се у жанровском смислу могао одредити као својеврсна (ауто)биографска исповијест. Специфичност онеобичавања артикулисана је чињеницом да је текст исприповиједан из животињске, а не из људске перспективе. Приповједач је гавран, који читаоца уводи у егзотични птичији свијет, дијелећи са њим властите мисли, снове и страховања. Потпуна идентификација приповједача и главног јунака резултира наглашеном субјективизацијом приповиједања, због чега је снажно присуство лирског начела. Догодовштине антропоморфизованог гаврана, који немушти језик мијења људским, чине да књига активира жанровске традиције авантуристичке прозе за дјецу. Суптилност која одликује гавранов однос према врсти којој припада, али и према другим птицама, отвара могућност да се књига разумије у алегоријском кључу, који дискретно открива њен поучни карактер. Компонована кроз тридесет три поглавља, књига Загришћу облак језиком раскошних симбола евоцира свијест о судбинској истовјетности различитих живих бића, која се уједињују у темељној потреби приповиједања о доживљеном искуству.

Подгорица, 1. август 2021. године

Жири у стаставу:

мр Милорад Дурутовић (предсједник)

др Јелена Газдић (члан)

мр Радоје Фемић (члан)