Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

СРБИСТИ ИЗ НИКШИЋА УЧЕСНИЦИ ШЕСТЕ ШКОЛЕ ПАЛЕОГРАФИЈЕ У ТРЕБИЊУ

Српско удружење „Ћирилица“ под покровитељством Града Требиња и ове године је организовало Школу палеографије. Шестом издању ове школе, одржане од 15. до 17. октобра, присуствовале су др Јелена Газдић, студенткиње Јелена Шаковић и Ана Јаредић са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности из Никшића. Вишегодишња подршка Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, на челу са проф. др Јелицом Стојановић, прераста у традицију, па је тако и ове године Матица била ослонац студентима у виду значајне новчане помоћи, али и као подржавалац програма који спроводи Удружење „Ћирилица“, подстичући овим путем високошколце на активно учешће и његовање културних и националних вриједности.

Наше студенткиње и асистенткиња имале су прилику да обиђу област Требињске шуме, Зачулу, Крајковиће и Величане. Теренски рад предводили су Горан Комар и Милан Путица. Заједно са колегама са Филолошког факултета Пале, Филолошког и Филозофског факултета из Бањалуке обишле су Народну библиотеку, Музеј, Манастир Тврдош и друге знаменитости Требиња. У улози домаћина нашла се Весна Андрић, један од главних оснивача Српског удружења „Ћирилица“, која је предводила обилазак.

Посебан утисак на студенте оставио је теренски рад који је подразумијевао обилазак некропола стећака и рашчитавање ћириличких натписа. Комар, као вишегодишњи проучавалац натписа, објаснио је методе и поступке који се примјењују приликом рашчитавања рукописа, указујући притом на значај стећака као свједока једног времена, чувара српског идентитета. Један од репрезентативнијих примјера међу овим споменицима јесте гроб монахиње Полихраније, чија се посебност огледа у опсежности (дужини) самог натписа и читању истог по принципу спирале. Овај стећак налази се у непосредној близини Цркве Светог архангела Михаила у Величанима, у централном дијелу Поповог поља. Поред ове цркве, важно је издвојити и Цркву светих Петра и Павла у Запланику, која је у посљедњем рату била порушена, али је захваљујући мјештанима околних села, добротворима у дијаспори и Влади Републике Српске обновљена, 2014. године, одлуком Комисије за очување националних споменика културе БиХ, црква је проглашена националним спомеником, док је шири простор око цркве проглашен историјским подручјем.

Дух богатог културно-споменичког насљеђа и занимљиве историјске податке који се за њих везују отјелотворио је звук гусала уз које смо могли чути и стихове чувене „Кнежеве вечере“.

На концу лијепог дружења Музеј Херцеговине угостио је асистенткињу са Филолошког факултета из Никшића др Јелену  Газдић, која је одржала предавање на тему „Сава Мркаљ – трагични јунак реформе српског језика и писма“, скренувши посебну пажњу присутнима на важност пажљивог ишчитавања и анализе оригиналних записа и докумената научника чијим се дјелом бавимо, а на основу којих ћемо базирати валидно научно мишљење.

– Овакви догађаји нас подјсећају на дуг који имамо према својој култури. Захвални смо „Ћирилици“ и Матици српској на прилици да са колегама продубимо своје знање, али и да се активно ставимо у улогу одржаваоца и настављача богате традиције којој припадамо – навеле су студенткиње Јелена Шаковић и Ана Јаредић.