Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

У ЧАСТ ПРОФЕСОРА БОГОЉУБА ШИЈАКОВИЋА

У саиздаваштву Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и Гномон – Центра за хуманистику објављен је обиман зборник, Свечаник, на више од 1000 страница, посвећен професору Богољубу Шијаковићу поводом његових 65 година.

Свечаник у част 65. животне обљетнице професора Богољуба Шијаковића

Уредник издања др Микоња Кнежевић у уводном слову истиче:

  • Почеци дуге универзитетске каријере из које је израсло његово дјело које плијени савјесношћу, одговорношћу и досљедношћу, налазе се у раним осамдесетим годинама ХХ вијека и подударају се са самим почецима рада Одсјека за филозофију на Философском (тада Наставничком) факултету у Никшићу. Већина оних који су припадали првим генерацијама студената тек формираног Одсјека била је привучена за студије „чисте философије“ једном фамом и „митосом“ што је колао о строгом и захтјевном професору који на тој катедри предаје античку философију и философску антропологију. Темпераментном и пасионираном античару није требало много времена да око себе, volen-nolens, створи снажно гравитационо поље и формира академски круг љубитеља грчке философије и класичне културе у сусрету са хришћанством. То поље интелектуалне привлачности и слободоумности наставио је да јача и да се шири нардних деценија. Дакако, све је то било и позорност „позорника“ владајућих политичких структура моћи, што је самододатно доприносило ширењу неодољиво привлачне професорске фаме која је објвијала најприје Одсјек а потом и Студијски програм за философију. Један од главних „криваца“ за ову фаму, али и дифамацију, био је наш слављеник коме је посвећен овај Свечаник. (…)
  • Користећи пригодан поводо 65. животне обљетнице професора Шијаковића, његови сарадници, колеге и пријатељи покушали су овим свечаником вратити дио дуга према њему и изразити му захвалност за свеукупну учинак који је имао на пољу српске културе. А многи од нас који смо имали част да нам буде професор и учитељ ту захвалност могли бисмо исказати Карнеадовим ријечима: Да није постојао Хрисип, не би било ни мене.