Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

ВEЧЕ У НИКШИЋУ КОЈЕ УЈЕДИЊУЈЕ

У Никшићу 15. Априла 2022. године, у организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, одржана је промоција књиге ЈЕДАНАЕСТИ НОВЕМБАР – СТО ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА И УЈЕДИЊЕЊА (Зборник радова са научног скупа одржаног у Херцег Новом 10 – 11. новембра 2018.)ʺ. Промоција је одржана у сали Друштва црногорско-руског пријатељства „Св. Георгије“.

О књизи су говорили о. Слободан Бобан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, г. Марко Ковачевић, градоначелник Никшића, проф. др Драго Перовић као и мастер историје Томаш Дамјановић, док је програм водио мр Милорад Дурутовић.

Овај зборник у издању Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори објављен је 2021. године, а настао је као резултат рада на истоименом научном скупу који је одржан 10 – 11. новембра 2018. у Херцег Новом. Објављен је у оквиру Одјељења за историјске науке, у уредништву др Жарка Лековића и проф. др Драга Перовића.

навео је у уводном слову мр Милорад Дурутовић.

„Ови радови су покушај да одгонетнемо како су и на који начин утицале историјске, политичке, социјалне, економске и богословске чињенице, у оквиру којих се одвијао богослужбени живот Цркве у Црној Гори, као и  колико су оне утицале на процес литургијског изграђивања Тијела Христовог на дотичном простору у поменутом времену.ʺ − истакао је, пред пуном салом Друштва црногорско-руског пријатељства, протојереј ставрофор Слободан Бобан Јокић.

Говорећи о засиједању Подгоричке скупштине о. Слободан Бобан Јокић додаје − „ На почетку Подгоричке скупштине посланицима се обратио најстарији посланик, свештеник Никола Симовић и позвао их да пођу у варошку цркву на призив Светог Духа, а потом да се приступи раду скупштине.‟

Текст заклетве посланика Подгоричке скупштине гласи:

Заклињем се свемогућим Богом да ћу у овом скупштинском засиједању једино радити за добро и срећу свог народа. Како ову заклетву извршавао, тако ми Бог помогао – Амин.

Градоначелник Никшића г. Марко Ковачевић између осталог наводи  да је Црна Гора за све вријеме свог постојања до 1918. године и до Подгоричке скупштине била једна прича ослобођења и уједињења. Она постаје држава крајем 18. вијека, уједињењем Црногораца и Брђана у борби против Турака, потом за вријеме Првог српског устанка кроз одржавање односа и касније, све до одржавања Подгоричке скупштине.

Данас смо свједоци стварања једног новоцрногорског мита надахнутог оним косовским у којем је лик Милоша Обилића замијењен ликом Крста Зрновог, у којем је Лазар замијењен краљем Николом, Бранковићеву издају замјењује читав овај наш српски народ који живи на територији Црне Горе, док су улогу Турака дали краљу Александру Карађорђевићу.

„Истрајавајући на истини о српском народу, његовој вјековној, покосовској тежњи за поновним уједињењем, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори је, под покровитељством Владе Војводине и Привредне коморе Војводине, на стогодишњицу ослобођења организовала скуп који је својом озбиљношћу и темељитошћу оцијењен као најбољи научни скуп о 1918. одржан на балканским просторима. Та наша глад за историјском истином вјероватно је посљедица српске угрожености у савременој Црној Гори, обиљеженој беспризорним осуђивањем, оптуживањем и одбацивањем свега што носи српски предзнак у 21. вијеку. У посљедњих 30-ак година, у времену насилног и ненаучног прекрајања и брисања српске историје у Црној Гори, непрекидно је стварана атмосфера да је за све што се догађало на овим просторима крива Србија и српска хегемонистичка  политичко-идеолошка елита. Један дио кривице приписиван је српском народу у Црној Гори, иако се он тих преломних 40-ак година, од 1876-1918, добрим дијелом тек прилагођавао новој ослободилачкој црногорској, а српској власти, или уопште није потпадао под њу. Запањује чињеница да се у свему томе уопште не узима у обзир утицај великих сила онога времена, њихови међусобни односи, поткусуривања и договарања на рачун других, малих народа и држава. То посебно долази до изражаја у периоду балканских ратова и Великог рата, у тих шест година, које су у наших посљедњих десетак година, умјесто да се славе и научно верификују сасвим изнова, и на међународном плану лажно конструисане. Када су у питању некадашњи историјски, међународни односи, овим скупом и зборником жељели смо показати колико су нам тада, као и данас, велике међународне силе биле (не)пријатељи‟ − казао је проф. др Драго Перовић.

Томаш Дамјановић говорећи на промоцији истакао је неколико важних историјских околности и факата који су утицали на 1918. годину, Подгоричку скупштину и конфликт који је услиједио − Како бисмо разумјели зашто се десио конфликт 1918. године, потребно је да се осврнемо на неколико важних ствари. Кад је у питању државна идеја, можемо поменути неколико важних тачака, те тачке су заправо симболи промјене у односу на стање које им претходи. Једна од тих тачака је 1796. година у продуженом трајању до 1803. тј. у основи потреба Петра I да уведе једну форму правног устројства међу слабо повезаним племенима. Друга важна тачка је 1852. која представља прелазак из статуса владиката у  статус књажевине, док је трећа важна тачка 1878. година.

Када је у питању само становништво, када говоримо о Црној Гори, како тада, тако и данас, не можемо говорити о Црној Гори у једнини. Она има једну врсту јединства, у одређењу према конкретним политичким процесима али не чини цјелину суштински. Године 1858. имамо битку на Граховцу и 1913. потомци и  врло ријетки активни  судионици у тој бици чине око четвртину становништва Црне Горе у границама из 1913. године.  Учесници Вељег рата који су се борили на страни Црне Горе, било да су то Црногорци или Херцеговци, у границама из 1913. чине тек нешто преко трећине становништва Црне Горе. Имамо ситуацију да је државна елита апсолутно староцрногорска, произилази из четири нахије, она управља државом и дефинише државну стратегију, однос према Србији и савезницима у Првом свјетском рату. Тек трећина становништва Црне Горе има непосредне везе са Вењим ратом и тек једна четвртина са битком на Граховцу. Трећу структуру становништва чине православци који насељавају крајеве који су припојени Црној Гори тек након балканских ратова и четврту структуру коју чине доминантно муслимани и Албанци.

Тако да од 1913. на 1918. ми имамо четири скупине које веже само чињеница да Црна Гора у тим границама постоји као међународно призната држава и ништа осим тога. Ова разједињеност је узрок различитих концепција чему то Црна Гора треба да стреми у случају да се укаже прилика за уједињењем и представља  узрок конфликта двије различите концепције Црне Горе, конфликта који и данас траје само у једној другачијој форми и са различитим актерима. − између осталог казао је Томаш Дамјановић