Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

КРОЗ РИЈЕЧ ИСТИНА И ПРАВДА

У Чачку је 10. јуна 2022. године, у организацији удружења „Ирмос“ и градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ одржана промоција издања Матице српске  ̶  Друштва чланова у Црној Гори. Библиотека је била кутак за ријеч о књизи  Црна Гора кроз историјска документа: народ, језик, црква, држава – прир. Јован Маркуш, фототипском издању часописа посвећеног рушењу Његошеве капеле на Ловћену Уметност из 1971. године, као и о зборнику Једанаести новембар – сто година од ослобођења и уједињења (Зборник радова са научног скупа одржаног у Херцег Новом 10 – 11. новембра 2018).

На промоцији о издањима Матице српске  ̶  Друштва чланова у Црној Гори говорили су: проф. др Драго Перовић, проф. др Душан Крцуновић, Јован Маркуш и модератор вечери Ана Ранђић.

„Заиста, све што је племенито јесте вечито, па је такав и наум Матице српске  ̶  Друштва чланова у Црној Гори. Она, као средишњи ток, таласе приводи истини. Без Матице, нема живота у кошници – у којој се, не само у нашем, већ у свим временима, баш као у Његошевом мрачном спеву, трутови самопроизводе у лажне цареве. Главари и народ уз њих пристају због хлеба или због хлеба и игара, заборављајући да је човекова дужност најсветија да буде бранич: жене и детета, цркве и државе, укратко  ̶  идентитета“, казала је у уводном обраћању професорица српског језика и књижевности Ана Ранђић.

Шта је човјек ако није ријеч, и кроз ријеч, истина и правда?

Ријечју истине, документом и сликом, Јован Маркуш објелоданио је у свом дјелу пред нама нас. Говорећи о књизи Црна Гора кроз историјска документа: народ, језик, црква, држава аутор је истакао значај њеног штампања , наводећи да је написана из потребе да се једном дијелу српског народа  освјежи памћење.

„Јер лако се заборавља, посебно оно што забране комунистичке власти. Након Другог свјетског рата Државни архиви су опустошени, са намјером брисања једне, а стварања друге, нове националне свијести у Црној Гори. На тај начин Србин у Црној Гори постао је Србијанац, остављајући  простор за, из пролетеријата рођеног, Црногорца“, истакао је Маркуш између осталог.

Бројни записи, школска свједочанства, одабрани дјелови уџбеника из периода књажевине и краљевине, лична документа, матични изводи, статистички подаци, фото­графије, потом изузетно богата картографска колекција, као и илустровани прилог о државним и владарским симболима и обиљежјима, чине ову капиталну публикацију својеврсном хрес­томатијом која нам омогућава једноставан ход кроз црногорску историју и лак приступ ономе што вриједи знати о класичној Црној Гори, о њеној традиционалној српскојезичкој, црквено-народној и државотворној традицији.

Можда и није толико необично што је управо публициста Јован Ма­ркуш, као машински инжењер по својој професионалној вокацији, преузео на себе одговорност помало снебивљиве академске историографије од које се прије могао очекивати истраживачки подухват, какав је његов зборник Црна Гора кроз историјска документа. Али, као да је неко ко је по струци машински инжењер, са потребом за прецизношћу као професионалном деформацијом, прирођеном историографском пасијом и сценском перформа­тивношћу једног аутентичног Цетињанина једино и могао да се упусти у демонтажу машинерије за фабриковање и прекрајање, фалси­фи­ковање и конструисање црногорске исто­ријс­ке прошлости, у циљу претварања Црне Горе у антисрпску државу, путем дискриминације и утјеривања новог иден­титета засно­ва­ног на антисрпском афекту“, казао је проф. др Душан Крцуновић у свом излагању.

Говорећи о зборнику Једанаести новембар – сто година од ослобођења и уједињења и о фототипском издању часописа посвећеног рушењу Његошеве капеле на Ловћену Уметност из 1971. године, проф. др Драго Перовић наводи:

„Истрајавајући на истини о српском народу, његовој вјековној, покосовској тежњи за поновним уједињењем, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори је, под покровитељством Владе Војводине и Привредне коморе Војводине, на стогодишњицу ослобођења организовала скуп који је својом озбиљношћу и темељитошћу оцијењен као најбољи научни скуп о 1918. одржан на балканским просторима. Та наша глад за историјском истином вјероватно је посљедица српске угрожености у савременој Црној Гори, обиљеженој беспризорним осуђивањем, оптуживањем и одбацивањем свега што носи српски предзнак у 21. вијеку. И из те велике глади за истином рођен је Једанаести новембар – сто година од ослобођења и уједињења (Зборник радова са научног скупа одржаног у Херцег Новом 10 – 11. новембра 2018).Запањује чињеница да се у данас уопште не узима у обзир утицај великих сила онога времена, њихови међусобни односи, поткусуривања и договарања на рачун других, малих народа и држава. То посебно долази до изражаја у периоду балканских ратова и Великог рата, у тих шест година које су у наших посљедњих десетак година, умјесто да се славе и научно верификују сасвим изнова, и на међународном плану, лажно конструисане“.

Цензурисани број часописа посвећеног рушењу Његошеве капеле на Ловћену Уметност из 1971. године, напорима Матице српске  ̶  Друштва чланова у Црној Гори, угледао је поново свјетлост дана, кроз ново фототипско издање. Говорећи о њему Перовић истиче:

„Фототипија, коју вечерас промовишемо, часопис Уметност из 1971, свједочи богонадахнуту визију оног ко је овим дубинама вјере и ширинама образовања додао и висине стремљења као Богу, непоновљиву визију Петра Другог Петровића Његоша, и наше савремено паганско одношење према њој.

Намјера овог забрањеног броја Уметности  била је најљудскија: спасење од заборава онога генија који је запамтио све од прије Косова, са Косова и послије Косова, и који се сјећањем на будућност винуо и у наше вријеме, и тиче се и наше ноћашње ноћи и сјутрашњег дана.

Намјера уредништва на челу са Лазаром Трифуновићем била је озарена и освједочена јасном свијешћу да ће о томе ко је био у праву одлучивати будуће генерације, међу које спадамо и ми, ово наше антињегошевско доба. Отуда је овај број Уметности један од најрепрезентативнијих примјера једне дводеценијске расправе у којој се једна страна ослањала на само једну политичку одлуку прије почетка расправе, а друга страна изнијела безброј научних, стручних и људских аргумената против те одлуке, и опет је било како је политика политикантски и са намјером одлучила. Сабирање у једном часопису и једних и других текстова, извјештаја, одлука, закључака, пјесничких и умјетничких израза, интервјуа и писама читалаца, свједочи нам високи интелектуални интегритет, савјесну свијест уредника и издавача овог часописа који су се овим издањем прије пола вијека заложили за истину и мишљења, за живот будућег вијека, за његошевско уздизање поезије, за надописивање њеног поетског наума. Ово је часопис који не суди него само биљежи и чува истину за неку бољу будућност“.

 

Прилог сачинио Александар Вуковић