Радно вријеме: 10.00−17.00, радним данима

Булевар Станка Драгојевића бб

Подгорица, Црна Гора.

Објављена књига „Српски аграрно-економски ствараоци. Биографска хронологија (1750−1950)“

Књига Српски аграрно-економски ствараоци. Биографска хронологија (1750−1950) проф. др Милана Р. Милановића недавно је објављена у оквиру библиотеке Посебна издања Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Написана је и припремљена у складу с добрим стандардима енциклопедистичких издања. Уредник књиге је проф. др Јелица Стојановић, док су књигу рецензирали проф. др Миладин Шеварлић и др Младен Мирић. Књига садржи и именски (азбучни) регистар, као и преглед најважнијих библиографских извора. Штампана је у формату који омогућава технички принцип: једна биографија – једна страница.

Профилисана као збирка биографских портрета, Милановићева књига обухвата 1) само знаменитије ствараоце са српских културно-језичких националних простора и 2) оне који су рођени у одређеном периоду од два стољећа, и то од половине 18. вијека па до половине 20. вијека. (Можда је занимљиво споменути да око 40 стваралаца потиче са простора Старе Херцеговине и данашње Црне Горе,  а око 20 из из апдних српских крајина. Књига садржи 200 биографија.) О свим релевантним методолошким принципима аутор извјештава у свом предговору.

Ријечима рецензента ове књиге др Младена Мирића, „морамо бити захвални аутору, универзитетском професору М. Милановићу, на приљежном тражењу и изношењу драгоцених података из живота и рада већине почивших агроиноватора из новије српске историје, тј. од 18. до 21. века. Иначе, ово је ʼрударскиʼ посао, јер је наша архивистика непотпуна, а култура сећања скромна. Осим тога, на одабир личности увелико утичe лични суд, где читалац може понекад бити незадовољан што у овом зборнику нема неког од његових ʼкандидатаʼ. За утеху је чињеница што свако данас може (чак је и пожељно) да сачини свој избор личности и да то објави као чланак или књигу, јер би и то био дар култури памћења“.

Проф. др Миладин Шеварлић апострофира да аутор ствараоце сврстава у три методолошки дефинисане групе стваралаца:

  • академски образовани аграрни економисти (агроекономисти) – укључујући и социологе пољопривреде и села који су били професори на факултетима или запослени са различитим научним звањима у научно-истраживачким системима;
  • ствараоци других агрономско-инжењерских струка који су били академици и руководиоци универзитетских институција и научноистраживачких института (ректори и проректори, декани факултета и директори института);
  • агроекономски практичари који су били директори агрокомбината и институција (пословних удружења и фондова) или носиоци јавних функција и креатори економске и аграрне политике (председници влада, министри и гувернери народне банке).