Изложба под називом  Циклус слика „Крагујевац 1941″ Петра Лубарде отворена је синоћ, поводом Сретења и Дана државности Републике Србије, у фоајеу Дворане Парк у организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Збирка се састоји од 27 слика које су рађене на платну, дрвету и папиру. Завршене су у року од двије године и поклоњене Крагујевцу, а 15. фебруара 1976. године отворен je Музеј

Како је на отварању изложбе казао кустос, др Никола Говедарица, 27 радова заправо представљају фрагменте једне велике слике, која носи назив Доста крви, доста убијања, јер је Лубарда осјетио кроз шта су прошли заробљеници стријељани у Крагујевцу у октобру 1941. године.

– Петар Лубарда је двије године провео у логорима у затoчеништву, знао је како су се ови људи осјећали. Ми долазимо из града страдалника, гдје су само за неких седам сати, 21. oктобра, од седам ујутру до пола три, њемачке јединице убиле око двије и по хиљаде цивила. За три дана, колико је стријељање трајало, убијено је преко три хиљаде људи – казао је између осталог  Говедарица.

Поетско надахнуће може се примијетити по упечатљивим и потреснимнасловима појединих слика: Ноћ уочи трагедије, Безлични строј, Ово су били ђаци. А све оне заједно су повезане у дубоко хумано, антиратно дјело којим је на неки начин, Петар Лубарда рекапитулирао своје велико животно и креативно искуство

На мјесту масовног стријељања у Крагујевцу 1941. године, основан је спомен парк и установа културе Спомен парк крагујевачки октобар, а 1976. године саграђен је и музеј „21. октобар”, наводи шеф галерије, кустос мр Ненад Ристовић.

– Основна концепција Меморијалног парка била је стварање простора у којем људи могу да бораве, без претјераног осјећаја патетике, ослањајући се на организацију 14 хумки, у складу са приордом. Парк се простире на 360 хектара, хумке су повезане кружним стазама, читав парк је оплемењен скулптурама, а има 10 споменика – додао је Ристовић.

Крагујевац је, 21. октобра 1941. године, изгубио сваког десетог становника. Својим великим дјелом Лубарда их је одвео у вјечност

Преко пет милиона људи до сада је посјетило Музеј, а велика заслуга за то иде Петру Лубарди. Борба са мраком и камен, како истичу познаваоци Лубардиног сликарства, слили су се у неки временски несклад и вјечити склад, поручила је предсједница Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, проф. др Јелица Стојановић.

– Како су забиљежене Лубардине ријечи “Увијек се боримо са неким мраком у тежњи да га освијетлимо”, такво му је било и сликарство: дијалог са судбином , магијски чин у откривању тајни живота.  Зато он није, како каже Душко Трифуновић, сликуцкао, ни пребројавао тонове, ни пипкао платно меким четкицама. Сликао је четкетинама, ножевима, шакама, прстима, песницама, млатио метлама, полива, газио, просипао боју из кофе, гађао платно сунђерима – навела је др Стојановић.

̶    Ово наше вечерашње сретање је сретење које уједињује у себи све што човјека чини човјеком и све што је нас Србе одликовало кроз историју до данашњих дана. Ова изложба је сусрет у дан сретења Бога и човјека, ово је сабор на дан почетка српске револуције, на дан када су се Срби сусрели сами са собом и повјеровали у себе и снагу свога јединства. Ово је сусрет на дан сусрета српске државотворности и државности. Ово је сусрет и са Марком Миљановим који се на данашњи дан упокојио овдје у Херцег Новом, и на крилима чојства и јунаштва сусрео се са Господом. Обиљежавање свих наших сретења вечерас посвећујемо октобарском страдању недужних Крагујевчана 1941, које је својом генијалношћу у вјечност уписао непоновљиви Петар Лубарда   ̶  казао је у свом излагању проф. др Драго Перовић.

Синовац великог сликара, Ђуро Лубарда, поручио је да је врло поносан на Херцег Нови, у ком су се одржале бројне изложбе, промоције књига о Лубарди, као и научни скуп посвећен Иво Андрићу и Лубарди.

– О овој изложби нема шта да се каже, она мора да се гледа.  Изазовно је да ће 1. марта, послије толико година, у Скопљу бити рестауриране све слике Петра Лубарде и биће уприличена изложба на државном нивоу – казао је он и подсјетио на изложбу у Нишу 1979. године, у вријеме земљотреса на црногорском приморју, коју је Петар Лубарда посветио угроженом становништву.

 

Тескт преузет са портала РТХН.