Радно вријеме: 10.00−17.00, радним данима

Булевар Станка Драгојевића бб

Подгорица, Црна Гора.

У Матици српској у Новом Саду представљена књига Милана Р. Милановића

У Матици српској у Новом Саду одржана је промоција књиге Српски аграрно-економски ствараоци. Биографска хронологија (1750−1950) проф. др Милана Р. Милановића.

На промоцији су говорили рецензенти књиге проф. др Миладин Шеварлић, др Младен Мирић, проф. др Милован Митровић, секретар Одјељења за друштвене науке Матице српске и аутор проф. др Милан Р. Милановић.

„Кад сам видео ову књигу колеге Милановића одмах сам констатовао да се појавио још један човек који о свом руху и круху ради посао од националног значаја. Тај посао је видимо и урађен. Ова књига је графички врло скромно обрађена али је садржај који се на њеним страницама налази од изузетног значаја” ─ казао је проф. Митровић.

Профилисана као збирка биографских портрета, Милановићева књига обухвата 1) само знаменитије ствараоце са српских културно-језичких националних простора и 2) оне који су рођени у одређеном периоду од два стољећа, и то од половине 18. вијека па до половине 20. вијека. (Можда је занимљиво споменути да око 40 стваралаца потиче са простора Старе Херцеговине и данашње Црне Горе,  а око 20 из из западних српских крајина. Књига садржи 200 биографија.) О свим релевантним методолошким принципима аутор извјештава у свом предговору.

„Ово је рударски посао јер је наша архивистика непотпуна, оштећена, скромна. Осим тога писац је изложен сталном притиску зашто је неко уврштен а неко није. Треба да будемо захвални проф. Милановићу што је драгоцено време свог зрелог доба поклонио баштињењу оваквих великана” ─ казао је проф. Мирић.

„Изузетан је био напор проф. Милановића да из опуса сваке биографије која је најмање двадесетак куцаних страна, сваког од ових 200 аутора извуче есенцију која може стати на једну страницу кратко, концизно и језгровито” истакао је проф. Шеварлић.

На крају вечери присутнима се обратио и захвалио проф. Милановић: „Осјећам привилегију што о мојој књизи говоре часници Матице српске и еминентни српски интелектуалци, не само о текстовима у књизи, него још више о контексту у ком се ова књига може разумети”.