Општинска сала у Пљевљима угостила је, 4. маја 2023. године, публику жељну ријечи о ријечима. У организацији Матице српске ─ Друштва чланова у Црној Гори организована је промоција књиге Језик цетињских годишњака и недјељника из 19. вијека, аутора доц. др. Јелене Газдић.
О књизи су говорили: проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драга Бојовић, мр Бојан Струњаш и аутор доц. др Јелена Газдић.
„Мени је посебно задовољство да говорим на овој промоцији са разлога што говорим о књизи одличног стручњака, изврсне колегинице и пријатеља, а поготову и стога што је она била наш студент. Није случајно речено „да се по јутру дан познаје“, јер је она као студент показивала посебне склоности према студирању, истичићу се у сваком погледуʺ ─ истакла је проф. Бојовић додајући да свако ко се суочи са књигом Језик цетињских годишњака и недјељника из 19. вијека, био он по вокацији лингвиста, филолог, или не, примијетиће импозантан садржај, ријетку читљивост и допадљивост (поготову што се ради о унеколико прерађеној докторској тези), систематичност тј. одличну методолошку организацију, посебан истраживачки нерв и велику посвећеност, а сљедствено томе, синтезама који су првенствено драгоцјене библиографија истраживачима српског језика и језичке историје. И не само њима, већ и историчарима, публицистима, етнолозима, социолозима, социолизима културе…
Црногорци су Славено-Србскога колҍна као и Херцеговци и Бошняци, и прозвали су се тієм именом као и ови од мҍста у коєму живе. Старосҍдіочкіє фамилія, коє су у врієме Кралҍва и Царева нашіє живиле нейма іи сада, него су све населҍне од послҍ паденія под Турску власт Србіє, Босне и Херцеговине, а єзик є све єдан што и Херцеговачки с врло малом и готово непримҍтном разликом, и манҍ є од овога испоганҍн Турскієма рієчма (Грлица. 1835: 43, 44)
„Дакле, књига Језик цетињских годишњака и недјељника из XIX вијека аутора Јелене Газдић представља риједак, ријетко научно утемељен и вриједан допринос србистици. Уз то, србистици која се односи на важан временски период из језичке и културне историје Црне Горе. Ову веома комплексну језичку и културолошку проблематику, Јелена Газдић је успјела да обради на изузетно високом нивоу, захваљујући знању, великом прегнућу, научној акрибицији и преданости, истрајавању на научној истини. Рађена је на ријетко важном и разнородном културолошком насљеђу, језички веома битном и комплексном, јер представља вријеме промјена: предстандардизацијском и стандардизацијском, којој је међа и брана велики Вук Стефановић Караџић“ ─ казала је проф. Стојановић.
„Јелену познајем још из студентских дана и могу рећи да, поред тога што је диван човјек, још тада се могло знати да ће Јелена постати изванредан србиста. Ово импозантно дјело представља велики добринос науци о српском језику” ─ казао је Струњаш између осталог.
На крају вечери присутнима се обратила и Јелена Газдић, аутор овог импозантног дјела изражавајући своју захвалност Матици као издавачу, својим менторима, рецензентима и присутној публици.
