Радно вријеме: 10.00−17.00, радним данима

Булевар Станка Драгојевића бб

Подгорица, Црна Гора.

Проблем именовања језика у каталогизацији библиотечке грађе у Црној Гори

Дискриминација српског народа и прекрајање историјске и свима очигледне културолошке истине о Црној Гори врло експлицитно су постале смјернице „државне политике“, нарочито након нерегуларног референдума из 2006. године. У том духу, нажалост, чини се да је једини смисао дјеловања и постојања „нове Црне Горе“ тежња ка успостављању дисконтиунитета са сопственом традицијом и артикулација прогона према онима који то не прихватају, а то су у првом реду, а много година и једино, били њени грађани српске националности. Примјери институционалног дискриминисања српског народа у Црној Гори и даље се, готово свакодневно, јављају, а један од њих о коjем најбоље може свједочити наша културна установа јесте везан за проблем језика у каталогизацији библиотечке грађе у Црној Гори.

Наиме, представници Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори су се обратили Централној библиотеци „Ђурђе Црнојевић“ на Цетињу и затражили информације о начину и условима учлањења у библиотечко-информациони систем COBISS Црна Гора, на шта смо добили одговор да учлањење мора бити на  „црногорском језику“. Поред наведеног, у сарадњи са колегама из пљеваљске библиотеке „Стеван Самарџић“ откривено је да и нормативна база (CONOR), такође, мора да буде на „црногорском језику“, односно да све што иде преко Централне библиотеке у Црној Гори „по аутоматизму“ бива у CONOR бази препознато као „црногорски језик и црногорска ћирилица“. Ове наводе потврдили су и из библиотеке „Ђурђе Црнојевић“, а уз то нам је саопштено да библиотекар има право да унесе име за језик по сопственом избору, али ће све што иде преко Централне библиотеке (а то су све библиотеке у Црној Гори) по аутоматизму у CONOR бази бити препознато као „црногорски језик“ и „црногорска ћирилица“. Такође, важно је напоменути да овај аутоматизам као писце црногорског језика и црногорске ћирилице препознаје ауторе попут Петра I и Петра II Петровића Његоша, краља Николу или неке од савремених српских књижевника у Црној Гори. Таквим потезом угрожена су интелектуална права аутора и дискриминисано је цјелокупно српско језичко и културно насљеђе у Црној Гори.

Из руководства Централне библиотеке које нас је тада примило саопштили су нам да је то немогуће промијенити, јер је добијен „међународни код“.  Ми смо сматрали да објашњења која смо добили од њих нијесу адекватна, нарочито јер се косе и са Уставом Црне Горе и чланом 13. гдје постоји остављена могућност избора језика. Такође, и сама међународна  каталошка начела прописују исту могућност. Важно је напоменути да смо из разговора са руководством библиотеке „Ђурђе Црнојевић“ сазнали и да је поменути „аутоматизам“ успостављен тек крајем 2022. године.

Не желећи да се помиримо са наведеном манипулацијом, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори је ангажовала правног заступника, који се на основу Закона о управном поступку обратио Националној библиотеци „Ђурђе Црнојевић” са захтјевом за измјену података у CONOR.CG бази четири члана нашег Друштва. Након тог захтјева из Националне библиотеке су одговорили да су „записи у CONOR.CG бази кориговани” и да су наши чланови уписани да пишу српским језиком и ћирилицом. Такође, и остали чланови Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, као и други појединци, који су се јавили на адресу библиотеке ,,Ђурђе Црнојевић” са истим захтјевима, добили су идентичне одговоре и њихови подаци су исправљени. 

Овом приликом обавјештавамо све заинтересоване o процедури за провјеру уписа у наведеној бази и евентуалну исправку: да бисте провјерили како сте као аутор уписани у базу CONOR.CG, можете, ако желите, да се јавите административној служби Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори (тел. +382 68 840600), а ми ћемо провјерити ваш статус у бази, обавијестити вас и, ако буде потребна исправка, написати захтјев који ћете послати Националној библиотеци „Ђурђе Црнојевић”. Управа Библиотеке је дужна да вам одговори, а по досадашњем искуству, требало би да одговор буде позитиван.

На овај начин објелодањена је још једна дискриминаторна интенција према српском народу и говорницима српског језика у Црној Гори, али оно што остаје забрињавајуће јесте да је та тежња настављена и након смјене бившег антисрпског режима ДПС-а. И даље остаје питање да ли је држава Црна Гора спремна да њеним грађанима српске националости, дакле, онима који живе и стварају у њој, омогући иста права као и свима осталима, или је пракса бивше власти и даље остала као мјеродавна. Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори ће наставити своју дјелатност на промоцији и очувању српске културе као најчвршће и најтрајније споне у одбрани нашег идентитета, као и борбу за духовно јединство српског народа ма гдје он живио, али и отвореност ка другим народима, што су и од самог оснивања Матице српске биле основне смјернице њеног дјеловања.