Поводом недавних дешавања у Скупштини Црне Горе, реаговањем се огласила доц. др Јелена Газдић, руководилац Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности и члан Извршног одбора Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Њено реаговање преносимо у цјелости:

„Прво се родитељи баве нашим васпитањем и образовањем, потом остали чланови уже и шире породице, а онда, наравно, за то су заслужни школа и професори. Захваљујући свему томе одрастамо и профилишемо се и бирамо свој позив. Они који се баве хуманистиком обично воле и разумију људе, привржени су култури, умјетности, уопште човјеку, његовом духовном и моралном устројству. Они који се одлуче за право требало би да га и на дјелу и на ријечима заступају… Међутим, у црногорском парламенту од стране једног правника имали смо прилику да чујемо омаловажавање и ниподаштавање професорског позива, вријеђање професора српског језика и књижевности. Правник је свима нама који смо завршили српски језик и књижевност одредио врхунце професионалних амбиција и достигнућа, покушавајући да деградира позив сеоског професора, јер је ваљда онај градски знавенији, по његовом мишљењу. Од сеоског учитеља и професора учили су, рецимо, и Тесла и Пупин, многи писци, пјесници и научници, а неки су то и сами били…Међутим, није овдје ријеч о правдању и доказивању важности професорског позива, нити је пак ријеч о амбицијама и жељама студената и професора српског језика и књижевности. Професор и студент српског језика и књижевности је онај који зна да са ријечима треба бити опрезан, да се не треба ругати неписменом и незнавеном, да нечије ријечи могу бити тешке, нечије лаке… Али да изговорене ријечи много говоре о нама, о томе ко смо, какви смо, о нашем васпитању и о образовању… А Његош, који је такође писао и говорио српским језиком, школујући се уз приватне учитеље и при манастирима, рекао би: „Лијепо ли ова сабља чита, дивно ли нас данас разговори”… Најмање што бисмо очекивали јесте извињење… Или бити ТАКАВ правник у црногорском парламенту значи бити и судија свима и свакоме, а нарочито професорима српског језика и књижевности?”