Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори
Конкурс за објављивање најбољег прозног и најбољег пјесничког рукописа за
2025. годину

ПРЕДМЕТ: ОДЛУКЕ ЖИРИЈА

Разматрајући пристигли конкурсни материјал, Жири у саставу: мср Јелена Шаковић (члан), доц. др Јелена Газдић (члан) и др Радоје Фемић (предсједник), на сједници одржаној у сриједу, 7. маја 2025. године, донио је једногласно сљедеће одлуке:

1. За најбољи прозни рукопис на Конкурсу изабрана је књига прозе под насловом Смртници, смртнице аутора Александра М. Арсенијевића;
1а. Жири за објављивање препоручује књигу прозе Безличје макрокозма аутора Душана Милијића.

2. За најбољи пјеснички рукопис на Конкурсу изабрана је књига поезије под насловом VARIA PIRA аутора Ђорђа Марића;
2а. Жири за објављивање препоручује књигу поезије Благодарје аутора Славка Вуковића;
2б. Жири за објављивање препоручује књигу поезије Суза свемира ауторке Драгане Ђурковић Тошић.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

1. Књига приповједака Смртници, смртнице аутора Александра М. Арсенијевића у пуној мјери оживљава концепт сведене, новелистички засноване приповијетке у савременој српској књижевности. Тематско-мотивска дифузност приповједака образује један симболичко-културолошки низ који би се најпрецизније могао одредити као европоцентрични доживљај човјека и свијета. Збирка приповједака је својеврсни водич кроз историју духа Европе, с наглашеним стилско-језичким обиљежјима домаћег стваралачаког искуства. Елементарни семантички парадокс – да су и бесмртници ништа друго до смртници – индукује симболичке противрјечности које се разрјешавају по законитостима одабраног и раскошно оствареног жанра приповједачке прегнантности.

1а. Роман Безличје макрокозма аутора Душана Милијића представља епистоларну форму у којој је презентовано наличје једне историјске епохе, преломљено кроз емоционално-доживљајну призму титулара преписке. Служећи се необичном наративном стратегијом, приповједач успијева да успостави атмосферу једног времена и простора којом се контекстуализује реферисање на главног одсутног јунака у роману – Петра II Петровића Његоша. Дочарава се сложени интеркултурални феномен црногорско-италијанских односа, уз вјешто динамизовање приповиједања елементима авантуристичког жанра.

2. Књига поезије под насловом VARIA PIRA аутора Ђорђа Марића чини јединствен поетски бревијар, у којем су заступљене пјесме различитог мотивског усмјерења које имају различита версификациона и графичка обиљежја. Кроз низ поетских циклуса, обједињених урбаним стваралачким сензибилитетом, искуством космополитизма и фигурацијом путовања, дискретно се открива архетип одисејевске суштине. Основни стваралачки (и животни!!!) императив: вратити се упоришној тачки која се различито конотира, али одговара топосу завичаја, обезбјеђује формално и суштинско јединство пјесничком рукопису.

2а. Књига поезије Благодарје аутора Славка Вуковића остварена је на ефективном пјесничком поступку употребе анаграмнида, којима се у формалном смислу поетски глас поиграва језиком, правећи гипке стилско-језичке маневре који су у необичној корелацији с изабраним, традиционалистички интонираним темама. Схватајући поетски језик као отворену морфолошко-творбену и лексичку радионицу, поетски глас је постигао пожељни стваралачки циљ – модерност и традиционалност израза у исти мах.

2б. Књига поезије Суза свемира ауторке Драгане Ђурковић Тошић индивидуализује лирску имагинативну перспективу трагања за тајном онтолошке загонетке. Снажно метафизички надахнута, систематична у артикулисању тежњи лирског гласа, збирка прераста у својеврсну космогонију, илустровану конкретним пјесничким призорима. Поетским аргументима пјесникиња уобличава збирку као прилог незамјенљивости унутрашњег увида заснованог на конвенцијама женског писма.