У понедјељак, 22. јуна 2026. године, у малој сали Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, одржан је округли сто под називом „Држава и медијска култура” у оквиру 9. издања Српског филозофског симпозијума (СОФОС) са централном темом „Филозофија и слобода”. Учесници овог симпозијума били су истакнути професори из земље и иностранства, који су феномен медија разматрали и освијетлили кроз различите филозофске, социолошке и политиколошке тачке гледишта.

Професор Драго Перовић је прије самог излагања упутио ријечи захвалности у име предсједника нашег Друштва, професора Душана Крцуновића, изразивши велико задовољство што се овај симпозијум одржава управо у Матици, у нашем Никшићу. Даље у свом обраћању, Перовић је навео да је овогодишња тема „Држава и медијска култура” прворазредна тема савремене филозофије слободе.

„Држава и медији су одувијек око слободе оштрили и ломили све моћи, па с тим у вези култура губи могућност самоутемељења. Она се изгубила као перспектива из које посматрамо стварност, јер масовни медији и вјештачка интелигенција преузимају право да се у потпуности уселе у нас и да буду оно што је требало да будемо ми”, нагласио је Перовић.

Испред Филозофског друштва СОФОС обратио се Александар Лукић, који је истакао важност чињенице да се оваква афирмација српског језика и културе ове године одвија у Никшићу, под окриљем Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

У свом излагању, професор Јован Бабић је истакао да је „држава инструмент предвидивости” и да би без ње колективни живот био немогућ. Медији су важан стуб од којег зависи квалитет државе и друштва, те стога захтијевају прецизну, темељну анализу и вредновање, указао је Бабић.

Професор Драган Раденовић предложио је да се пројектује процес демократизације истине, како би и истина добила право које тренутно нема у односу на неистину. Он је оцијенио да је лаж постала основна димензија стварности у којој живимо, те да је нихилизам условљен и присутан у медијима свих умјетничких дисциплина. Када се говори о медијима, неопходно је поменути и државу. Представници држава у српском свијету који су изгубили контакт са својим народом и опште стање нихилизма захтијевају озбиљну реорганизацију духа, како бисмо касније дошли до стадијума у којем ће лаж бити замијењена истином, истакао је Раденовић.

Душко Прелевић је говорио о мултитоталитарности која омогућава „малим културама” да омекшају у смислу да се отворе и развијају. Друштвене мреже функционишу као „глобално село” које покушава да ту сферу повеже са културом других народа, што уједно и нама пружа прилику да промовишемо сопствену културну баштину.

Професорка Маргарита Силантјева је у свом излагању објаснила да медији представљају својеврсно миметичко побуђење, односно, у извјесном смислу, „политику ријечи”. Државни медији би требало да регулишу миметички простор како не би дошло до злонамјерних манипулација. Силантјева је указала да посебан успјех дискусије у оквиру СОФОС-а лежи у томе што је била у прилици да чује различита, често и супротстављена мишљења. Према њеним ријечима, управо у томе лежи тајна како медији треба да функционишу – кроз размјену мишљења и простор за аргументоване расправе, а не кроз једностране тачке гледишта.

Владимир Глагољев је истакао да су људи и медији заједнички ствараоци који утичу на друштвени систем, при чему медији успијевају да пренесу специфичне визије стварности. У том контексту, он је посебно нагласио обавезу медија да пласирају тачне информације, с обзиром на то да људи директно зависе од њих ради оријентације у сопственом окружењу.

Повлачећи историјску паралелу, Глагољев се осврнуо на друштвени систем у СССР-у, гдје су постојала строга ограничења кретања (попут немогућности одласка у град без дозволе, улоге армије, социјалних услова и процедура око добијања пасоша), упоредивши тадашње оквире са савременим глобалним изазовима. Према његовим ријечима, свеприсутна капитализација медија – како на општем, тако и на локалном нивоу – доводи до система који доминира у образовању и друштву, што пред медијске ствараоце поставља велику одговорност у борби против лоших друштвених трендова.

Овим излагањем успјешно је заокружен овогодишњи округли сто, који је кроз живу дискусију учесника понудио дубока промишљања о сложеном односу између државе, медијске културе и слободе у савременом свијету.