Филозофски факултет у Никшићу
Јелица Стојановић рођена је на Дубрави (Шипачно), Никшић, Црна Гора 1966. године. Студије српскохрватског језика и југословенских књижевности уписала је 1984, а завршила 1988. на Филозофском факултету у Никшићу. Године 1989. уписала је постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду. Постдипломске студије завршила је 1993. године одбранивши магистарски рад са називом Искази дијалекатских испитаника о свом и говору својих сусједа (на примјерима са говорног подручја Црне Горе) чиме је стекла академско звање магистра филолошких наука. Докторску дисертацију под називом Ортографске и језичке карактеристике Четворојеванђеља из манастира Никољца из Бијелог Поља (13/14. вијек) одбранила је 2000. године на Филолошком факултету у Београду и стекла академско звање доктора лингвистичких наука.
Од 1991. године радим на Филозофском факултету у Никшићу на Одсјеку за српски језик и књижевност (касније Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности). У звање доцент изабрана је 2001, у звање ванредни професор 2006, а у звање – редовни професор 2012. године. Двије школске године (1996-1998) радила је као лектор и предавач српског језика у Русији, на Државном универзитету у Санкт Петербургу на Катедри за славистику. Од 2004. ради као гостујући предавач на Филозофском факултету у Косовској Митровици, а од 2010. године на Богословском факултету у Фочи. Предаје Историју српског језика, Старословенски језик и Савремени српски језик (на студијским програмима за стране језике), Црквенословенски језик на основним и Српску средњовјековну палеографију на мастер студијама, као и Упоредну граматику словенских језика на постдипломским студијама у Косовској Митровици.
Објавила је три књиге: Ортографија и језик Бјелопољског четворојеванђеља (13/14. вијек), Универзитет Црне Горе, Подгорица 2002; Српски језик између истине и обмане. (Социо)лингвистичка анализа стања у Црној Гори (у коауторству са Драгом Бојовић), Јасен, Београд 2006, Путевима српског језика и ћирилице, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Никшић 2011.
Објавила је и преко педесет научних радова, око педесет стручних и популарностручних текстова, учествовала на четрдесет међународних и петнаест домаћих научних скупова. Научне преокупације и интересовања везани су за област историје српског језика, ономастику, антропонимију, славистику уопште. Последња дешавања у вези са идентитетом и статусом српског језика допринијела су да своје интересовање веже и за (социо)лингвистичку проблематику.
Одржала је два предавања по позиву на међународним државним универзитетима у вези са најновијим језичким дешавањима око српског језика и историјским процесима у српском језику (за студенте србистике и славистике, као и за предаваче): 1. Масариков универзитет, Брно, Чешка, Одсјек за славистику Филозофског факултета, 2006. године (Теме предавања: Историјски континуитет српског језика; Језичка ситуација у Црној Гори; Примјена болоњске декларације на УЦГ); 2. Бјелоруски државни универзитет у Минску, Филолошки факултет, 2008. године (Теме предавња: Српски језик некад и сад; Језичка ситуација у Црној Гори и шире).
Чланство у организацијама и институцијама
Сарадник је Института за српски језик САНУ од 2000. године, члан Матице српске у Новом Саду од 2004, Секретар Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори од 2010, члан Научног друштва за неговање и проучавање српског језика – Београд, од 2001. године.
Часописи, зборници, организација научних скупова
Члан је редакције у зборницима и часописима: 1) Зборник са научног скупа Наука и политика, Филолошке науке, Пале 2010, 2) Зборника радова са међународног научног скупа Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, Крагујевац 2011. в) Узданица, Часопис за језик, књижевност, уметност, Универзитет у Крагујевцу – Педагошки институт у Јагодини, 3) Радови, Филозофски факултет Пале, 4) Октоих, Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. 5) Главни уредник Зборника са међународног научног скупа Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Никшић 2012.
Рецензент је за више зборника и часописа: Зборник радова са међународног научног скупа Наука и политика, Књига 5, Том 1, Универзитет у Источном Сарајеву, Пале 2011. године; Зборник радова са V међународног научног скупа Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, Крагујевац 2011; Зборника Матице српске за славистику, број 80 за 2011. годину, Нови Сад; часописа Радови, бр. 5/1, Филозофски факултет – Пале, 2012 године, Часопис Октоих, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Рецензент Зборника Матице српске за славистику, број 80 за 2011. годину (рецензент једног рада), Нови Сад, ISSN 0352-5007… Рецензент часописа Радови, бр. 5/1, Филозофски факултет – Пале, ISSN 1512-5858 (рецензент 3 рада).
Члан Организационог одбора Међународног научног скупа Језичка ситуација у Црној Гори – норма и стандардизација, Подгорица ЦАНУ, 2008. године; Програмског одбора Међународног научног скупа Косово и Метохија у цивилизацијаким токовима, Косовска Митровица 2009, предсједник Организационог одбора Међународног научног скупа Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, који је одржан у Херцег Новом 19-21. априла 2012. године у организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и Матице српске из Новог Сада.
Учешће у реализацији пројеката
- Учествовала је у реализацији следећих пројеката: 1. Консултација на речнику словенских пословица (М. Ю. Котова, Русско-славянский словарь пословиц, с английскими соответствиями, под редакцией проф. П. А. Дмитриева, Издательство С.-Петербургского университета, 2000);
- Зборник текстова „Сербская поэзия и проза XX века“, у сарадњи са С. В. Зайцевой и М.А. Милютоной, Издательство С.-Петербургского университа;
- Проучавање писаног језичког израза у Црној Гори (Стари вокал јат у писаној споменичкој грађи), ЦАНУ, од 2008-2010.
- Значај српског језика и књижевности у очувању идентитета Републике Српске, Министарство науке и технологије Републике Српске, 2011. године и даље.