Његошев „пламен божествени“
У оквиру манифестације Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у Књижари Матице српске, одржана трибина Његошев пламен божествени. Том приликом доц. др Душан Крцуновић одржао предавање под називом „Његошева тираномахија“, др Срђан Мараш предавање под називом „Слобода и утопија у свјетлу кософске философеме нека буде што бити не може“, док је доц. др Драго Перовић говорио на тему „Токвил и Његошева критика јавног мњења“. Програм је водио Радомир Радевић.
„Текстуално упориште за приступ Његошу као актеру вишеструке тираномахије може се прилично прецизно одредити. Сама ријеч тиранија или тирјанство појављује се у Његошевим дјелима чак 25 пута. Kада се сва та мјеста узму понаособ и у цјелини, извијесно је да ријеч тирјанство нипошто нема само неку орнаменталну, реторичку, или епизодну функцију у Његошевом дјелу. Могло би се рећи да је тирјанство прогањало црногорског владику онолико колико је и оно прогањало њега“, казао је Kрцуновић. Он је додао да је Његош био протагониста тираномахије у простору конкретног, реалног, историјског искуства. „Он посматра тиранију као свјетски историјски феномен, који у његовим дјелима има статус како пјесничког мотива, тако и пуноважног интелектуалног проблема и драматичне узнемирујуће духовно-егзистенцијалне теме. Један од највеличанственијих учинака његове тираномахијске побуне је то што ми данас можемо боље да разумијемо сам феномен тираније, а он није ни анахрона филозофско-политичка категорија, нити пролазна историјска епизода“, појаснио је Kрцуновић. Он је детаљно појаснио, користећи се примјерима, како тирјанство на најрелевантнијим мјестима у Његошевом дјелу има различите манифестације и посебна значења.
„Његошева тираномахија наставља се и данас средствима поезије и етике. Његова постхумна тираномахија одговор је на тиранију такозваних нових читања, десакрализација и разних других облика профанације и обезвређивања Његошевог дјела“ – казао је Kрцуновић.
Др Срђан Мараш: „У име слободе коју најгласније и најактивније афирмишу водеће економске и политичке структуре, које изражавају политику моћи и доминације, која је најзаслужнија за све постојеће подјеле и неједнакости у свијету, људи се данас прије поробљавају него што се њоме ослобађају и битно хуманизују. Свједоци смо како нам се са различитих страна сугерише како је постојеће друштвено стање коначно“. Он је додао да је уствари подјела на богате и сиромашне, односно на господаре и робове, једна од најстаријих подјела са којом се човјечанство суочило.
„Слобода и једнакост се морају довести у међусобну узајамну везу која је унутрашња. Kао што се слобода не може замислити без једнакости, тако се ни једнакост не може замислити без слободе. Немогуће је неслободно говорити о слободи, неслободно мислити слободу. Она се или слободно мисли, или се уопште не мисли. Слично важи и за једнакост“, истичући даље да Његошева косовска филозофема ,,нека буде што бити не може“, изражава управо отпор спрам постојећег. „Она снажно наглашава настојање на радикалној критици постојећег у име оног могућег и будућег, у име једне могуће будућности чиме се несумњиво дијелом описује и историјски појам утопије“, закључио је Мараш.
Излагање доц. др Драга Перовића носило је назив ,,Токвилова и Његошева критика јавног мњења“. „Токвил је непоткупљиви поборник једнакости међу људима, а Његош неједнакости. Њихова дјела се у потпуности разликују. Токвил је гласноговорник демократије као дјела самог провиђења, а Његош теоократије као службе Богу. Токвил је све учинио да помогне смјену старог режима, а Његош да га очува и модернизује. У тој радикалној различитости у њиховим животима и дјелу, ипак постоји одређене сличности и блискости, па чак и неке подударности“, казао је Перовић. Он је додао да је Његош на сваком кораку пружао отпор тиранији просјечности, односно тиранији јавног мњења.
Суверенитет људскога рода
„Једино што нас од тираније јавног мњења може спасити, према Токвилу, јесте суверенитет људскога рода. Токвил користи и синтагму ʼропски језикʼ. Наиме, и они који су сами носиоци тога јавног мњења и они почињу да говоре тим ропским језиком и стварају једну ропску свијест. Исто то налазимо и у одговору патријарха у ,,Лажном цару Шћепану Малом“. Сама тиранија јавног мњења које унапријед доноси одлуке о свему онемогућава било ког појединца да искочи и буде над већином – појаснио је, између осталог, Перовић.
Дискусија
Модератор вечери био је Радомир Радевић, професор филозофије, а наступио је и гуслар Иван Луковац. Након гуслара, публика је учествовала у дискусији и постављала питања учесницима трибине.