Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

СУМРАК ЛОВЋЕНА (50 ГОДИНА ОД РУШЕЊА ЊЕГОШЕВЕ КАПЕЛЕ)

Манифестација

У оквиру манифестације Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у недјељу, 13. новембра 2022. године, биће обиљежен Дан Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Подсјећања ради, на редовној Скупштини Друштва, одржаној у марту 2017. године, једногласно је усвојен предлог да Дан Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори буде 13. новембар, дан рођења Петра II Петровића Његоша, првог члана Матице српске са простора данашње Црне Горе.

Ове године 13. новембар протиче у знаку обиљежавања педесетогодишњице од суморног рушења Његошеве завјетне капеле на Ловћену. Тим поводом бесједе ће одржати Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Одломке из својевремено забрањеног двоброја часописа Уметност (27/28, 1971), који је у цјелости био припремљен као апел за одбрану Његошеве капеле, читаће прослављени српски филмски, позоришни и телевизијски глумац Виктор Савић.

Фототипско издање овог броја часописа Уметност објављено је ове године у саиздаваштву Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и Службеног гласника из Београда. Фототипију је приредио проф. др Ђорђе Трифуновић.

У програму ће наступити и Павлина Радовановић, интерпретатор косовских и народних пјесама из Ораховца (КиМ).

Ова свечаност насловљена Сумрак Ловћена (50 година од рушења Његошеве капеле) почиње у 19 часова, али истог дана у 18.30 професорка из Требиња Миланa Бабић отвориће изложбу Руско-српски односи у доба Петра Великог.

*Изложбе је посвећена 350. годишњици рођења Петра Великог и 300. годишњици царског указа о слању учитеља у Србију да предају словенски и латински језик – најважнији догађај у историји руско-српских дипломатских, културних и црквених односа. Изложба је фокусирана на неколико историјских тема: Карловачки конгрес 1698−1699; Обука Петрових морепловаца у школи Марка Мартиновића „Наутика“ у Перасту 1697−1698; Гроф Сава Лукић Рагузински Владиславић у руској служби; отварање прве руске школе у Сремским Карловцима и судбина њених првих учитеља.

Други дио изложбе представља стрип о Петру Великом и пројекат је Руског научног института (руководилац проф. др Ирина Атанасијевић). Аутори стрипа, који је рађен 1940−41. године, су Павле Пољаков и Константин Кузњецов. Стрип је оригинално рађен за српску публику, за „Политикин забавник“, међутим његова дистрибуција била је спријечена њемачком окупацијом 1941. године.

Након осам деценија први пут је прештампан у дигиталној рестаурацији Бобана Кнежевића. Издавач стрипа је Руски научни институт у Београду у сарадњи са Удружењем стрипских уметника Србије/Центром за уметност стрипа и удружењем „Народна дипломатија“, а спонзор је Гаспромњефт.

Експозиција је заснована на јединственим материјалима који се чувају у руским архивама; већина представљених докумената први пут се уводи у научни промет и приказује широј јавности.