среда, 24 октобар 2012

Одјељење за српски језик

Секретар
Проф. др Јелица Стојановић

Филозофски факултет у Никшићу

Јелица Стојановић рођена је на Дубрави (Шипачно), Никшић, Црна Гора 1966. године. Студије српскохрватског језика и југословенских књижевности уписала је 1984, а завршила 1988. на Филозофском факултету у Никшићу. Године 1989. уписала је постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду. Постдипломске студије завршила је 1993. године одбранивши магистарски рад са називом Искази дијалекатских испитаника о свом и говору својих сусједа (на примјерима са говорног подручја Црне Горе) чиме је стекла академско звање магистра филолошких наука. Докторску дисертацију под називом Ортографске и језичке карактеристике Четворојеванђеља из манастира Никољца из Бијелог Поља (13/14. вијек) одбранила је 2000. године на Филолошком факултету у Београду и стекла академско звање доктора лингвистичких наука.

Од 1991. године радим на Филозофском факултету у Никшићу на Одсјеку за српски језик и књижевност (касније Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности). У звање доцент изабрана је 2001, у звање ванредни професор 2006, а у звање – редовни професор 2012. године. Двије школске године (1996-1998) радила је као лектор и предавач српског језика у Русији, на Државном универзитету у Санкт Петербургу на Катедри за славистику. Од 2004. ради као гостујући предавач на Филозофском факултету у Косовској Митровици, а од 2010. године на Богословском факултету у Фочи. Предаје Историју српског језика, Старословенски језик и Савремени српски језик (на студијским програмима за стране језике), Црквенословенски језик на основним и Српску средњовјековну палеографију на мастер студијама, као и Упоредну граматику словенских језика на постдипломским студијама у Косовској Митровици.

Објавила је три књиге: Ортографија и језик Бјелопољског четворојеванђеља (13/14. вијек), Универзитет Црне Горе, Подгорица 2002; Српски језик између истине и обмане. (Социо)лингвистичка анализа стања у Црној Гори (у коауторству са Драгом Бојовић), Јасен, Београд 2006, Путевима српског језика и ћирилице, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Никшић 2011.

Објавила је и преко педесет научних радова, око педесет стручних и популарностручних текстова, учествовала на четрдесет међународних и петнаест домаћих научних скупова. Научне преокупације и интересовања везани су за област историје српског језика, ономастику, антропонимију, славистику уопште. Последња дешавања у вези са идентитетом и статусом српског језика допринијела су да своје интересовање веже и за (социо)лингвистичку проблематику. 

Одржала је два предавања по позиву на међународним државним универзитетима у вези са најновијим језичким дешавањима око српског језика и историјским процесима у српском језику (за студенте србистике и славистике, као и за предаваче): 1. Масариков универзитет, Брно, Чешка, Одсјек за славистику Филозофског факултета, 2006. године (Теме предавања: Историјски континуитет српског језика; Језичка ситуација у Црној Гори; Примјена болоњске декларације на УЦГ); 2. Бјелоруски државни универзитет у Минску, Филолошки факултет, 2008. године (Теме предавња: Српски језик некад и сад; Језичка ситуација у Црној Гори и шире).

Чланство у организацијама и институцијама

Сарадник је Института за српски језик САНУ од 2000. године, члан Матице српске у Новом Саду од 2004, Секретар Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори од 2010, члан Научног друштва за неговање и проучавање српског језика – Београд, од 2001. године. 

Часописи, зборници, организација научних скупова

Члан је редакције у зборницима и часописима: 1) Зборник са научног скупа Наука и политика, Филолошке науке, Пале 2010, 2) Зборника радова са међународног научног скупа Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, Крагујевац 2011. в) Узданица, Часопис за језик, књижевност, уметност, Универзитет у Крагујевцу – Педагошки институт у Јагодини, 3) Радови, Филозофски факултет Пале, 4) Октоих, Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. 5) Главни уредник Зборника са међународног научног скупа Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Никшић 2012.

Рецензент је за више зборника и часописа: Зборник радова са међународног научног скупа Наука и политика, Књига 5, Том 1, Универзитет у Источном Сарајеву, Пале 2011. године; Зборник радова са V међународног научног скупа Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, Крагујевац 2011; Зборника Матице српске за славистику, број 80 за 2011. годину, Нови Сад; часописа Радови, бр. 5/1, Филозофски факултет – Пале, 2012 године, Часопис Октоих, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Рецензент Зборника Матице српске за славистику, број 80 за 2011. годину (рецензент једног рада), Нови Сад, ISSN 0352-5007... Рецензент часописа Радови, бр. 5/1, Филозофски факултет – Пале, ISSN 1512-5858 (рецензент 3 рада).

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа Језичка ситуација у Црној Гори – норма и стандардизација, Подгорица ЦАНУ, 2008. године; Програмског одбора Међународног научног скупа Косово и Метохија у цивилизацијаким токовима, Косовска Митровица 2009, предсједник Организационог одбора Међународног научног скупа Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, који је одржан у Херцег Новом 19-21. априла 2012. године у организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и Матице српске из Новог Сада.

Учешће у реализацији пројеката

  1. Учествовала је у реализацији следећих пројеката: 1. Консултација на речнику словенских пословица (М. Ю. Котова, Русско-славянский словарь пословиц, с английскими соответствиями, под редакцией проф. П. А. Дмитриева, Издательство С.-Петербургского университета, 2000);
  2. Зборник текстова „Сербская поэзия и проза XX века“, у сарадњи са С. В. Зайцевой и М.А. Милютоной, Издательство С.-Петербургского университа;
  3. Проучавање писаног језичког израза у Црној Гори (Стари вокал јат у писаној споменичкој грађи), ЦАНУ, од 2008-2010.
  4. Значај српског језика и књижевности у очувању идентитета Републике Српске, Министарство науке и технологије Републике Српске, 2011. године и даље.

 

Др Драга Бојовић
Филозофски факултет у Никшићу

Др Драга Бојовић рођена је 24. новембра 1964. године у  селу Ђурђевића Тара, општина Пљевља. Основну школу похађала је у Ђурђевића Тари и Косаници а средњу у Пљевљима. Добитник је и дипломе Луча. Студије српскохрватског језика и југословенских књижевности на Одсјеку за српскохрватски језик и југословенске књижевности уписала је 1984. године, а завршила 16. новембра 1989, одбранивши дипломски рад на тему Говор Ђурђевића Таре.

Године 1989. уписала је постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду, смјер Наука о језику, а завршила 17. фебруара 1999. године, одбранивши магистарски рад  под насловом: Конгруенција с(а) вишечланом напоредном субјекатском синтагмом у српском језику чиме је стекла академски назив магистар филолошких наука.

Докторску дисертацију под називом Говор Потарја одбранила је 12. новембра  2009. године на Филолошком факултету у Београду и стекла научни степен доктора филолошких наука. Рјешење о нострификацији потврде, тј. дипломе о стеченом академској титули издато је 4. фебруара 2010. од Министарства просвјете и науке Црне Горе.

Драга Бојовић је сарадник  за лингвистичку групу предмета на Студијском програму за српски језик и јужнословенсу књижевност (Старословенски језик, Историја српског језика, Акцентологија, Дијалектологија) и на Студијском програму за руски језик и књижевност (Старословенски језик 1) и предавач на Студијском програму за српски језик и јужнословенску књижевност на предмету Морфологија и творба ријечи српског језика. (У току је процедура за избор у звање доцента.)

   

Проф. др Милош Ковачевић
Филолошки факултет у Београду

Милош Ковачевић рођен је 1953. у Пресједовцу, код Улога, у Херцеговини. Редовни је професор за Савремени српски језик, Стилистику и Општу лингвистику. Предавао је и/или и сада предаје на више филолошких факултета: у Сарајеву, Никшићу, Нишу, Бањалуци, Петрињи, Косовској Митровици, Српском Сарајеву, Београду,Крагујевцу и (као лектор и гостујући професор) на Филолошком факултету Рурског универзитета у СР Њемачкој.

Био је члан реакције часописа „Ријеч“ (из Никшића) а сада је у редакцији „Српски језик“ (Београд) и „Нова зора“ (Билећа и Гацко), а уредник је „Радова Филозофског факултета“ (Источно Сарајево) и Зборника српског језика, књижевности и умјетности (Бањалука). Члан је Међународне академије хуманистичких и природних наука кнеза Шћербатова.

Основне научне преокупације су му: синтакса, првенствено синтаксичка семантика, стилистика и историја српског књижевног језика. Са рефератима који обрађују раѕличите теме из наведених научних области учестовао на више од 70 међународних и југословенских научних конгреса, скупова и коференција. До сада је уз преко 350 научних и стручних радова и 16 уџбеника српског језика за основну и средњу школу, објавио сљедећих 19 књига: Uzročnosemantičkopolje, Sarajevo 1988, Gramatikaistilistikastilskih figura, I izdanje, Sarajevo 1991; II допуњено издање, Подгорица 1995, III допуњено и измијењено издање, Крагујевац 2000; Krozsintagmeirečenice, Sarajevo 1992; Суштаствено и мимогредно у лингвистици, Подгорица 1996; У одбрану језика српскога (– и даље), I издање, Београд 1997; II допуњено издање, Београд 1999; Синтакса сложене реченице у српском језику, Београд – Србиње 1998; Стилске фигуре и књижевни текст, Београд 1998; Предавања проф. др Милша Ковачевића одржана у Лондону 2000. и 2001. г. поводом славе Фонда (Лаза Костић) на дан Света три Јерарха / Lectures by Professor Miloš Kovačević Ph. D. delivered in London in the years 2000 and 2001 on the occasion mofthe Feast of the Three Great Hierarchs, LondonBirminghem 2001; Синтаксичка негација у српскоме језику, Ниш 2002; Српски језик и српски језици, Београд 2003; Граматичке и стилистичке теме, Бања Лука 2003; Српски писци о српском језику, Београд 2003; Огледи о синтаксичкој негацији, Српско Сарајево 2004, Против неистина о српскоме језику, Источно Сарајево 2005; Списи о стилу и језику, Бања Лука 2006; Србистичке теме, Крагујевац 2007; Огледи из српске синтаксе, Београд 2009; Српски језик у вртлогу политике [са Михаилом Шћепановићем], Никшић 2011, Лингвостилистика књижевног текста, Београд 2012.



Доц. др Михаило Шћепановић
Филолошки факултет у Београду

Михаило Шћепановић доцент је за Дијалектологију српског језика на Катедри за српски језик и јужнословенске језике Филолошког факултета у Београду. Рођен је 1959. године у Горњој Бијелој, (Шавник, Република Црна Гора), гдје је завршио основну школу. Гимназију је завршио у Никшићу. На наставничком факултету у Никшићу, на Одсјеку за српскохрватски језик и књижевност, дипломирао 1979. године и стекао звање наставника српскохрватског језика и књижевности. На Филолошком факултету у Београду, на Групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности дипломирао 1986. После дипломирања, уписује се на постдипломске студије и добија стипендију Института за српскохрватски језик САНУ, гдје је у јануару 1989. распоређен на лексикографске послове у звању истраживача. Магистрирао је 1994. године, и исте године изабран у звање истраживача-сарадника.

Од 1991. године организује годишње лингвистичке програме у Истраживачкој станици Петница – Ваљево и руководи радом на истраживачким пројектима до краја 1997.

Учествовао је на пројекту Младих истраживача Србије: Усмена хроника ивањичког краја. Кушићи I–II (1994-1995), организовао истраживање лингвистичке секције на тему Ономастика и говор Кушића.

Од 1996. до 1999. године учествовао као лектор на семинарима за стране слависте који се одржавају у нашој земљи. Учествовао с рефератима и у раду XIV и XV конгреса југословенских слависта.

Од 1996. до 2001. године радио хонорарно у Филолошкој гимназији у Београду као професор српског језика.

Докторирао је 2007. године.

Научне преокупације су му ономастика, дијалектологија и социолингвистика. Објавио близу стотину научних и стручних радова, међу којима и монографију Именослов ваљевске Петнице (Београд – Ваљево, 1997).



Доц. др Ана Јањушевић

Филозофски факултет у Косовској Митровици

Ана Јањушевић Оливери рођена је 6. јуна 1977. године у Никшићу. Основне студије завршила је на Филозофском факултету у Никшићу, а постдипломске на Филолошком факултету у Београду (магистарски рад: „Форме са императивним значењем у српском језику“); докторске студије – Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу (2006–2012); докторска теза „Начини интензификације синтаксичких јединица у савременом српском језику“.

Важнији радови:

  • „Инклузивни императив у српском језику“, Српски језик, бр. XIV/1–2, 361–374.
  • „Црногорске иновације српског/српскохрватског правописа“, Октоих: Часопис одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори, I/1–2, Никшић, 109–120.
  • „Структурно-семантичке карактеристике конструкција са ријечцом немој у језику М. Лалића и М. Булатовића”, Српски језик и друштвена кретања, Крагујевац, 2007, 177−192.
  •  „Дијалекатско и нормативно у језику писаца из Црне Горе“, Зборник радова са научног скупа “Језичка ситуација у Црној Гори − норма и стандардизација”, Подгорица, 2008, 161−183.
  •  „Употреба е-рефлекса и колебања у вези са њим у језику писаца из Црне Горе“, Српски језик у (кон)тексту: Зборник радова са научног скупа „Српски језик, књижевност, уметност“, Крагујевац, 2008, 385−398.
  •  „O пресупозицијском карактеру интензификатора и“, Српски језик у употреби,Зборник радова са научног скупа „Српски језик, књижевност, уметност“, Крагујевац, 2009, 253–268.
  •  „Императивне партикуле као интензификатори и кондензатори императивности“, Седми лингвистички скуп „Бошковићеви дани“, ЦАНУ, књ. 90, о. у. књ. 31, Подгорица, 2008, 415–434.
  • „Партикуле везничког поријекла у Његошевом језику“, Осми лингвистички скуп „Бошковићеви дани“, ЦАНУ, Подгорица, 2012, 261–281.

Проф. др Лидија Томић
Филозофски факултет – Никшић

Лидија Томић рођена је 28. августа 1955. године у Никшићу. Руководилац је Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности на Филозофском факултету у Никшићу, гдје предаје сљедеће предмете: Средњовјековна књижевност, Књижевност друге половине 20. вијека, Специјални курс из књижевности: Андрић – Црњански, Специјални курс из књижевности: Борислав Пекић.

Члан је Одбора за књижевност Црногорске академије наука и умјетности; уредник часописа Октоих; добитник је награда „Велибор Глигорић“ за магистарски рад (1986) и „Златни пеликан“ за  књижевну критику (2011).

Библиографију проф. Лидије Томић можете преузети у PDF документу



Проф. др Мило Ломпар

Филолошки факултет у Београду

Мило Ломпар је рођен 1962. године у Београду. Завршио је Групу за југословенске књижевности на Филолошком факултету у Београду, гдје предаје Српску књижевност XVIII и XIX века и Културну историју Срба.

Објављене књиге:

  • О завршетку романа (Смисао завршетка у роману „Друга књига Сеоба“ Милоша Црњанског), Рад,Београд, 1995. Друго допуњено издање: Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2008. – награда Станислав Винавер, 1995.
  • Модерна времена у прози Драгише Васића, Филп Вишњић, Београд, 1996.
  • Његош и модерна, Филп Вишњић, Београд, 1996.
  • Његош и модерна, Филп Вишњић, Београд, 1998. Друго поправљено издање: Нолит, Београд, 2008.
  • Црњански и Мефистофел (О скривеној фигури „Романа о Лондону“), Филип Фишњић, Београд, 2000. Друго, измењено издање: Нолит, Београд, 2007. – Награда Ђорђе Јовановић, 2000.
  • Аполонови путокази (Есеји о Црњанском), Службени лист, СЦГ, Београд, 2007. – Награда Лаза Костић, 2004.
  • Моралистички фрагменти, Народна књига, Београд, 2007. Друго, проширено издање: Нолит, Београд, 2009.
  • Негде на граници филозофије и литературе (О књижевној херменеутици Николе Милошевића), Службени гласник, Београд, 2009. – Награда Никола Милошевић.
  • О трагичком песнику (Његошеве песме), Албатрос плус, Београд, 2010.
  • Његошево песништво, СКЗ, Београд, 2010.
  • Дух самопорицања (прилог критици српске културне политике), Орфеус, Нови Сад, 2011. Друго, допуњено издање: Орфеус, Нови Сад, 2012. Треће, допуњено издање: Орфеус, Нови Сад, 2012.
Мр Милорад Дурутовић

професор српског језика и књижевности, Никшић

Милорад Дурутовић рођен је у Никшићу 10. маја 1984. године. Дипломирао је српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Никшићу. Постдипломске студије завршава на Филолошком факултету у Никшићу 2016. године одбранивши магистарски рад под називом Поетика Миодрага Павловића од Млека искони (1962) до Светлих и тамних празника (1971) чиме је стекао звање магистра књижевних наука.

Од 2010. до 2015. године радио као хонорарни сарадник у настави на Филозофском факултету у Никшићу, Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности.

Програм стручног усавршавања похађао током 2016. у ЈУ Прва средња стручна школа Никшић.

Један је од покретача и уредника Интердисциплинарнe трибинe BIOS THEORETIKOS која се реализује у Књижари Матице српске.

Члан је Матице српске у Новом Саду; члан Извршног одбора од 2012., а Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори од њеног оснивања (2010); члан је УКЦГ-а од 2017. године.

Добитник је Бранкове награде за дипломски рад Споредно небо – поетска космогонија Васка Попе (2010).

Живи у Никшићу.

Проф. Ранко Јововић
књижевник

Ранко Јововић је рођен 1941. године у Косићу код Даниловграда. Основно и средње образовање завршио је у Даниловграду и Подгорици. Студирао је на групи Југословенска књижевност и српскохрватски језик на Филолошком факултету у Београду.

Књиге пјесама: Гвоздена шума (1968), Додир таме (1971), Јемство (1974), Дивљи плач (1977), Пса ми (1981), Пољубац за Ану Ахматову (1985), Гомилање страха (1986), Земља за укоп (1987), Црњански (1994), Пагани пред распећем (1994), Шта је човјек без подвига, Господе (1998), Мрачни хљеб (2001), Мој допринос разарању свијета (2007), Муње и молитве (2008), Не окрћи од мене главу, Господе (2010). Поетски избори: Дружење са Сократом (1983), Залазак сунца заувијек (1989) и Вуци у жалости (1995). Књиге записа, интервјуа и есеја: Нека ми не буде ништа опрештено (1995), Доба дивљења. Добитник је више књижевних награда. Жива и ствара у Подгорице.

 

Доц. др Горан Радоњић
Филолошки факултет у Никшићу

Горан Радоњић рођен је 1971. у Подгорици. Дипломирао је српскохрватски језик и књижевност на Филозофском факултету у Никшићу, а магистрирао на Филолошком факултету у Београду. На Филолошком факултету у Београду докторирао је тезом „Модели приповиједања у српском и америчком роману шездесетих и седамдесетих година ХХ вијека“.

Ради као доцент на Филозофском факултету у Никшићу, на Студијском програму за српски језик и књижевност.

Учествовао је на научним конференцијама, домаћим и међународним. Објављује научне радове на српском и на енглеском језику у домаћим и међународним часописима и зборницима.

Провео је једну годину (август 2003 – јул 2004) на усавршавању у Америци, на Универзитету у Тенесију, као стипендиста Junior Faculty Development Programa.

Бави се теоријом књижевности, наратологијом, књижевношћу ХХ вијека и филмом.

Аутор је књиге „Вијенац приповједака: гранични жанр у српској књижевности педесетих до седамдесетих година ХХ вијека“.

Руководи „Трибином у Матици“.

Проф. др Миодраг Јовановић
Филозофски факултет у Никшићу

Миодраг Јовановић рођен је 3. августа 1962. године у Титограду. Основну школу завршио у Дрезги – Пипери, а средњу школу (прва два разреда тадашњег усмјереног образовања у Машинско-техничкој школи  „Иван Ускоковић“, а завршна два у Гимназији „Слободан Шкеровић“) у Титограду, са одличним успјехом. Студије српскохрватског језика и књижевности започео у јесен 1981. године на Одсјеку за српскохрватски језик и књижевност на Филозофском факултету у Никшићу. Дипломирао 1987. године са средњом оцјеном 8,45, а на дипломском: „Претеритална времена у језику Марка Миљанова“, оцјеном 10.


Школске 1987/88. године уписао постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду – смјер: Наука о језику. Магистарски рад под насловом „Говори Копиља (Пипери) и Гостиља (Бјелопавлићи)“ одбранио у новембру 1991. године – ментор проф. др Асим Пецо. Докторску тезу „Говор Паштровића“ одбранио 27. марта 2000. године на Филолошком факултету у Београду – ментор проф. др Радоје Симић. По завршетку студија радио четири године, као професор српскохрватског језика, у Машинско-техничкој школи „Иван Ускоковић“ у Подгорици. За асистента приправника за лингвистичку групу предмета, на Одсјеку за српскохрватски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу, изабран 1. октобра 1991. године, а за асистента за исте предмете 25. децембра 1993. године.


Двије школске године – између 1994. и 1996. – радио у Индији као Visiting Lecturer for Serbian Language on the Department of Slavonic and Finno-Ugrian Studies University of Delhi (India). Нешто раније биран у име СФРЈ као лектор српскохрватског језика у Лиону (Француска), но због санкција које су обухватиле и науку реализација конкурса није била дозвољена. 


У звање доцента на Филозофском факултету у Никшићу, на Одсјеку за српски језик и књижевност, изабран 14. јула 2000. године за предмете: Дијалектологија са акцентологијом и Српски језик. У академско звање ванредног професора Универзитета Црне Горе за предмете: Дијалектологија, Акцентологија, Српски језик и Култура изражавања на Филозофском факултету у Никшићу изабран 23. 02. 2006. године.
У академско звање редовног професора Универзитета Црне Горе за предмете: Дијалектологија, Акцентологија и Култура изражавања на Филозофском факултету у Никшићу изабран 27. 09. 2012. године

Активно говори и пише: енглески, италијански и руски језик, а пасивно: хинду, санскрит, латински, македонски и француски језик.

Библиографију можете преузети у ПДФ формату

Ви сте овде: Home Одјељења Српски језик и књижевност