Oвогодишњи добитник Нинове награде Горан Гоцић представио је у Књижари Матице српске награђивани роман „Таи”. О роману су, осим аутора, говорили доц. др Горан Радоњић и критичар Бојан Рајевић.
Слушаоци су могли сазнати од аутора награђиваног романа „Таи” да је послије дуго година живота по западном моделу и рационалног писања академских књига, Гоцић, врсни преводилац, филмски критичар и слободни новинар, ипак пустио емоције на папир. И то неконтролисано, објаснио је он.
– Желио сам да будем рационалан. Дуго сам истрајавао на томе. Онда се фогодио чудан обрт. „Таи” је наглашено емотиван и лирски роман који сам писао у некој врсти транса. Попут романтичара. Мој улазак је тако био веома драматичан, а моје декларисање као умјетника чудесно. Тај мој двојник, којег сам годинама потискивао, почео је да се исповиједа. То ме и сада држи па се исповиједам, у новинама, пред публиком, пријатељима… – објаснио је Гоцић.
Гоцић, који је завршио англистику на Филолошком факултету у Београду а магистрирао медије и комуникацију на Лондонској школи економије и политичких наука, дуго је мислио да је његова мисија подучавати рационализму српску умјетничку сцену, чија га је склоност ирационализму и епици раније нервирала. Али, временом је, послије година живота на Западу, открио да у нашем начину гледања на свијет има и нечега позитивног. И више од тога. Сада истиче да је заправо најбољи начин живота онај који ми живимо – мало Запада мало Истока.
Каже да је послије година проведених на Западу схватио да се тамо људи не осјећају сасвим добро, јер смисао свог постојања, на уштрб духовности, ослањају искључиво на радну етику и материјалне вриједности. С друге стране, Исток је сасвим посвећен уздизању духа, па Гоцић сматра да је наша, балканска равнотежа, најбоље рјешење које може свијет довести у равнотежу.
– Покушао сам да живим на Западу, јер сам мислио да смо ми веома ирационални, што ме је страшно нервирало. Ми немамо тај протестантски однос према професији, који води до успјеха. Тај однос који они тамо имају јесте пут ка професионалном успјеху. Почео сам да имитирам побједника. Али, када сам видио сву наказност тог система, у коме се психа па чак и своја сексуалност усмјерава ка пољу рада, дошао сам до сазнања, да духовна страна мора бити освијешћена. Схватио сам да код нас постоји бољи баланс духовног и материјалног. Зато мислим да смо ми у великој предности, само то треба схватити и прихватити – казао је Гоцић. Сматра да ми чак можемо наш начин поимања живота да извозимо и једнима и другима као облик равнотеже између духовних и материјалниг тежњи човјека.
Роман „Таи” који је за кратко вријеме доживио неколико издања Радоњић је оцијенио као лирски роман у којем се читаоци суочавају са субјективним сликама свијета јунака и у којем су позвани да упоређују суштину великих појмова попут љубави и заљубљености… у западној и источној култури. Писац смјештајући роман на Тајланд води читаоца на дуго путовање, у два виђења свијета и свега онога што стоји иза тога.
„Таи“ је роман, како је истакао Рајевић, који позива на медитативност, а сам наслов асоцира на бројна значења, јер ријеч „таи“ је истовремено и жена, земља и народ, али и језик и култура, и што је можда најзначајније Гоцићу, слобода.
Гоцић се дружио са подгоричком публиком послије гостовања у Никшићу, гдје се сусрео са студентима српског језика и књижевности на Филозофском факултету. Промоцију романа „Таи” у Црној Гори организовали су Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Амбасада Србије и промоцију у Никшићу организовали су Студијски одсјек за српски језик и књижевност.