Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПРОТОЈЕРЕЈА ЈОКИЋА

  1. новембар 2017.

Kњи­га „Цр­кве­ни жи­вот у Цр­ној Го­ри у 18. и 19. ви­је­ку” про­то­је­ре­ја Сло­бо­да­на Бо­ба­на Јо­ки­ћа, пред­ста­вље­на је пред број­ном пу­бли­ком у књи­жа­ри Ма­ти­це срп­ске − Дру­штва чла­но­ва у Цр­ној Го­ри у Под­го­ри­ци.

О књи­зи су го­во­ри­ли про­то­је­реј ста­вро­фор проф. др Бо­рис Бра­јо­вић и др Жар­ко Ле­ко­вић, на­уч­ни са­рад­ник на Исто­риј­ском ин­сти­ту­ту Цр­не Го­ре.

Kњи­га „Цр­кве­ни жи­вот у Цр­ној Го­ри у 18. и 19. ви­је­ку” плод је ис­тра­жи­ва­ња ко­ја је аутор спро­вео у окви­ру из­ра­де ма­стер ра­да из пред­ме­та исто­ри­ја и те­о­ло­ги­ја ли­тур­гиј­ских ко­мен­та­ра на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту „Све­ти Ва­си­ли­је Остро­шки” у Фо­чи.

– Ова књи­га је бла­го­вје­сто­но­сна, јер она ни­је са­мо књи­га о жи­во­ту, већ књи­га жи­во­та – ка­зао је Бра­јо­вић.

Он је до­дао да сми­сао ни­је озна­че­ник или по­ру­ка, већ мо­гућ­ност не­че­га по­пут пре­но­са по­ру­ке.

Зна­мо да је Хри­стос глав­ни на­ра­тор ове при­че, да је глас ко­ји се чу­је и осје­ћа као свје­до­чан­ство за­пи­са­но у овој књи­зи, али и кроз лич­ност ауто­ра оца Сло­бо­да­на ко­ји су­ве­ре­но и зна­лач­ки, па­стир­ски нас во­ди кроз овај ду­хов­ни бе­де­кер – ка­зао је Бра­јо­вић.

Он је ис­та­као да је кључ­на ри­јеч ци­је­лог овог дје­ла жи­вот, до­да­ју­ћи да ова књи­га пред­ста­вља ан­то­ло­ги­ју огле­да, бо­га­то шти­во ко­ри­сно свим ис­тра­жи­ва­чи­ма.

Др Жар­ко Ле­ко­вић је ре­као да је аутор са­гле­дао и пред­ста­вио све­то­та­јин­ско-ли­тур­гиј­ски жи­вот пра­во­слав­не цр­кве у Цр­ној Го­ри у по­ме­ну­том пе­ри­о­ду.

Овом књи­гом аутор је успио да да­на­шњој ге­не­ра­ци­ји, ко­ја има све усло­ве да жи­ви пу­ним хри­шћан­ским жи­во­том, об­ја­сни ка­ко је био мо­гућ хри­шћан­ски жи­вот у исто­риј­ским усло­ви­ма у ко­ји­ма ни­је по­сто­ја­ла не са­мо ве­ћи­на нео­п­ход­них сред­ста­ва, не­го нај­че­шће ни са­ма сло­бо­да – ка­зао је Ле­ко­вић. Он је до­дао да је ова књи­га да­нас на­ро­чи­то по­треб­на јер да­нас мно­ги исто­ри­ча­ри за­пад­ног хри­шћан­ства зло­пу­по­тре­бља­ва­ју оне цр­кве­не ври­јед­но­сти, ко­ји­ма са­ми при­па­да­ју.

– Рад про­то­је­ре­ја Јо­ки­ћа је за­сно­ван на ар­хив­ској гра­ђи и по­у­зда­ној ли­те­ра­ту­ри. Аутор је ис­ка­зао ис­трај­ност, ис­тра­жи­вач­ку зна­ти­же­љу и спо­соб­ност ра­зло­жног из­ла­га­ња чи­ње­ни­ца. Kњи­га ће сва­ка­ко би­ти не­за­о­би­ла­зан осло­нац бу­ду­ћим ауто­ри­ма ко­ји се бу­ду ба­ви­ли овом те­ма­ти­ком – за­кљу­чио је он.

Про­то­је­реј Јо­кић се за­хва­лио го­вор­ни­ци­ма и сви­ма они­ма ко­ји су по­мо­гли да ова књи­га угле­да свје­тлост да­на.

– На­дам се да сам бар дје­ли­мич­но успио и од­шкри­нуо вра­та са­зна­њу да је бо­го­слу­же­ње, ка­ко у пе­ри­о­ду ко­ји је об­ра­ђи­ван, та­ко и да­нас јед­на од нај­бит­ни­јих од­ли­ка сва­ко­днев­ног жи­во­та на­ро­да на те­ри­то­ри­ја­ма ко­је при­па­да­ју Цр­ној Го­ри. Све­штен­ство и на­род у Цр­ној Го­ри ни­је­су са­ња­ри­ли над ли­тур­ги­јом, већ је ли­тур­ги­ја и све­то­та­ин­ски жи­вот био и остао цен­тар, из­вор и увир и сми­сао цје­ло­куп­ног жи­во­та – ка­зао је, из­ме­ђу оста­лог, Јо­кић.

Про­то­је­реј Сло­бо­дан Бо­бан Јо­кић ди­пло­ми­рао је на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у Бе­о­гра­ду, а ма­ги­стри­рао је на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту „Све­тог Ва­си­ли­ја Остро­шког” у Фо­чи. Те­ма ње­го­вог ма­ги­стра­ског ра­да би­ла је „Све­то­та­ин­ски и ли­тур­гиј­ски жи­вот пра­во­слав­не цр­кве у Цр­ној Го­ри у пе­ри­о­ду 18. и 19. ви­је­ка” ко­ја је и би­ла основ за ову књи­гу. Ње­гов мен­тор на из­ра­ди ма­ги­стар­ске те­зе био је доц. др про­то­је­реј ста­вро­фор Не­над Ту­пе­ша.

Мо­де­ра­тор про­гра­ма био је Мар­ко Kо­ва­че­вић, док је пје­смом ве­че уљеп­ша­ла Бран­ка Зе­че­вић, ко­ја је из­ве­ла „Та­мо да­ле­ко” и „Је­чам же­ла” што је пу­бли­ка ис­пра­ти­ла бур­ним апла­у­зом.