Радно вријеме: 10.00−17.00, радним данима

Булевар Станка Драгојевића бб

Подгорица, Црна Гора.

Проф. др Милутин Љешевић

Географски факултет – Београд

Рођен 25.11. 1940. године у селу Брљево општина Пива у Зетској бановини (данас општина Плужине у Црној Гори). Прва четири разреда основне школе завршио у месту рођења а нижу гимназију у Будви и Прчњу код Котора. Средњу учитељску школу завршио 1960. године у Никшићу. По завршетку средње школе уписао географски смер у Географском заводу, Природно математичком факултета у Београду који је завршио у редовном року 1964 године. После дипломирања, а пре одслужења војног рока радио је годину дана у основној школи у Бањалуци, а после одслужења годину дана у гимназији у Ивањици. После тога уписује постдипломске студије смера ,,Географија краса,, које завршава 1974. године, када је одбранио магистарски рад на тему „Морфологија и хидрологија карста Пиве“. Докторски рад из области геоморфолоије односно географије карста одбранио је 1979. године.

За асистента на Географском институту ПМФ је примљен 8.марта 1970 године. У време рада у звању асистента држао је вежбе из предмета: Картографија, Геоморфологија, Математичка географија, Геологија са петрографијом и два специјалистичка изборна предмета. За доцента 1981. године изабран за новоуведене предмете Животна средина на Географском смеру и Планирање животне средине на смеру Просторно планирање, а за ванредног професора 1986. године на истим предметима, а за редовног професора на Београдском универзитету је изабран 1991. године.

Члан професионалних тела:

• Члан Српског географског друштва, (раније председник, и руководилац научног Одбора)
• Члан Одбора за карст и спелеологију САНУ
• Члан Комитета за заштиту карста (ИЦЕЦКА) Међународне географске уније
• Члан радне групе за заштиту високих планина Међународне географске уније
• Члан одбора за животну средину САНУ
Раније:
• Члан Одбора за заштиту животне средине СФРЈ и СР Србије, као и спољни члан Одбора за заштиту животне средине Скупштине Србије
• Председник спелеолошког савеза Србије
• Председних Савеза спелеолошких институција СФРЈ
• Члан Српског хемијског друштва

Кључне квалификације (релевантне за програм): 

• Геоморфологија (ерозија земљишта и процеси)
• Карстологија и спелеологија
• Климатологија (клима и климатске промене)
• Картографија и даљинака детекција
• Планирање и пројектовање одрживог развоја
• Еколошки сектор у просторном планирању
• Програмирање развоја села и сеоских простора
• Анализа и синтеза у области животне средине у просторним и урбанистичким плановима
• Заштита, коришћење и уређење пољопривредног земљишта
• Елементарне непогоде и еколошки ризици
• Еколошки капацитети у туризму.
• Заштита животне средине (сегмент техничка инфраструктура)

Подаци о научном раду (објављени радови, уџбеници, монографије, студије, елаборати, пројекти и иновације у науци и струци):

Од стручних и научних активности релевантних за избор треба издвојити:
–  Секретар и подпредседник Српског географског друштва у периоду од 1972. до 1982.      године.
– Председник спелеолошког савеза Србије од 1982-1988. године.
– Члан Савета за животну средину Града Београда 1982-1986 године.
– Члан Савета Министарства животне средине Србије 1991-1994 године.
– Члан Савета Савезног министарства за животну средину од 1992. године до његовог укидања 1995. године.
– Председник Научног савета Националног парка ,,Дурмитор“.
– Члан Управног одбора Завода за заштиту природе Србије од 1992. године.
– Члан Савета радне групе за заштиту животне средине на карсту Међународне географске уније (Study group: Environmental Changes in karst areas, IGU) од 1989. године
– Члан Комисије за истраживање високопланинских подручја и поларних предела (Working Group: Comission for Glacier Caves in Polar Region of International Geographical Union) Међународне географске уније од 1990. год.
– Директор еколошких програма и програма одрживог развоја Европског центра за мир и развој УН (ЕЦПД)
– Управник Центра (касније Института) за животну средину и географске информационе системе Географског факултета у Београду
– Декан Географског факултета Универзитета у Београду
– Члан одбора за карст и спелеологију САНУ
– Члан одбора за животну средину САНУ
– Члан Матице Српске у Новом Саду
– Члан Српског хемијског друштва

Био је ментор 85 дипломских радова на Географском факултету у Београду, 12 специјалистичких радова, 45 магистарских радова, и 34 докторске дисертације.
Руководилац је смера специјалистичких студија ,,Картирање животне средине“ и магистарских студија ,,Геопросторне основе животне средине“ на Географском факултету а предавач на постдипломским студијама на смеровима: Просторно планирање и Туристичка географија на Географском факултету у Београду, затим на смеру Урбанизам на Архитектонском факултету у Сарајеву (пре рата), на смеровима Рурално планирање и Урбанизам на Архитектонском факултету у Београду. Руководилац је смера академских студија „Географске основе животне средине“ на Географском факултету у Београду.
На међународном плану истичемо избор М.Љешевића у одборе и комисије Међународне географске уније (ИГУ).

У стручном ангажману на решавању разних практичних проблема издвајамо ангажман кандидата на великим пројектима и плановима:

– Просторни план Србије (Студија животне средине и сегмент плана који се односи на проблематику животне средине и заштиту природе, члан је синтезног тима);
– Основе заштите коришћења, и унапређења пољопривредног земљишта Србије (члан радне групе и Стручног савета) где је обрадио сегмент који се односи на природне услове (Студија);
– Више урбанистичких планова у својству истраживача или консултанта
– Више планова подручја посебне намене (ППППН)
– Основна спелеолошка карта Србије листови: Чачак, Лазаревац, Бела Паланка и Пљевља за Министарство науке Србије
– Прегледна геоморфолошка карта Југославије 1:500.000 и основне геоморфолошке карте 1:100.000 Краљево и Чачак. (Међурепублички пројекат)
– Физичко-географске карактеристике слива Пиве (за потребе заштите природе у Црној Гори)
– Истраживање карстних феномена у зони око хидроелектране Пива и будуће хидроелектране у кањону Комарнице (за потребе Електропривреде Црне Горе);
– Хидрогеологија слива Скадарског језера-Спелеолошке карактеристике (за потребе фонда за геолошка истраживања Црне Горе)
– Хидрохемија и хидродинамика текућих вода и извора НП Дурмитор
– Студије за Завод за заштиту природе Србије ( клисура Лима Ђаловића клисура, клисура Раванице, Валоризација комплекса спелеолошких објеката у Ртима код Гуче, Карст Рајца и Сувобора и алоризација спелеолошких објеката)
– Природни потенцијали и заштита животне средине за Копаоничке општине и подручје Копаоника у оквиру Студије ,,Развој копаоничког подручја и копаоничких општина посебно“

– Атлас Војводине (аутор склопа геоморфолошких карата)
– Пројекат „Правци развоја Црне Горе Еколошке државе“ (научни директор пројекта).
– Пројекат „Парк природе Пива“, део Геодиверзитет и геонаслеђе подручја Парка природе Пива, Републички завод за заштиту природе Црне Горе, Подгорица

Руководилац је петогодишњег научног пројекта „Географска регионализација Србије“ у коме учествују сви релевантни научни радници из области географије у Србији
Објавио је 214 радова (188 научних радова од чега је 48 у иностраним часописима и зборницима радова, 11 стручних, 15 научно популарних радова), 7 научних монографија и 12 поглавља у научним монографијама из области животне средине, геоморфологије и заштите природе у научним јединицама Универзитета, Академије наука и струковних друштава, као и у државним институцијама, затим у међународним издавачким кућама (Арнолд и Спрингер Ферлаг). Учествовао је у изради „Енциклопедије насеља Србије“ са 48 одредница., 125 одредница у прва два тома Српеске енциклопедије у издању Матице српске и САНУ, Ради на припремању „Енциклопедијског речника животне средине“, а у штампи су енциклопедијски речник „Карстник појмова и термина Црне Горе“(издање ЦАНУ).

Објавио је 10 универзитетских уџбеника: Животна средина – теорија и методологија истраживањаКартографија (у коауторству са Д. Живковић), Урбана екологијаРурална екологија и Географија земљиштаТеледетекционе методе у истраживању животне средине (у коауторству са М.Милановићем), Екоменаџмент (у коауторству са м. Милановићем и М. Милинчићем), Антропоекологија са медицинском екологијом (у коауторству са Б. Јовановић), Животна средина и одбранаСтруктурна геоморфологија, и 2  уџбеника за ученике средњих школа и младе таленте, а ради на припреми из приручника за стандарде у животној средини ИСО – 14 000 и Демоекологија.